Страх од губитка радног места умањио боловања
По подацима Републичког фонда за здравствено осигурање, радници у Србији су у првој половини ове године мање одустовали с посла због болести, односно ређе су користили боловања дужа од 30 дана него у истом периоду лане. У исто време, повећан је број боловања због болести мишићно-коштаног система, тумора, повреда и тровања.
Лекарске комисије које одобравају боловања дужа од месеца, за које се накнада исплаћује из касе здравственог осигурања, имале су укупно 135.867 посета, што је 4,6 одсто мање него у првој половини прошле године, али су и исто време боловања ове године коштала више него прошле. Наиме, на име накнаде зараде РФЗО је радницима привремено спреченим за рад дуже од 30 дана у првој половини године исплатио готово шест милијарди динара, што је 16,2 одсто више него у истом периоду лане.
Највећи број запослених био је у првих шест месеци спречен за рад због болести или повреда ван рада – 69,1 одсто, затим због болести и компликација у вези с одржавањем трудноћа – 22,9 одсто, професионалне болести или повреде на раду – седам одсто и неге болесног члана уже породице – 0,9 одсто. Боловања дужа од 30 дана најчешће су користиле труднице, породиље, затим они с повредама, тровањем и последицама спољних фактора, болестима мишићно-коштаног система и везивног ткива, туморима, а најмање су коришћена због болести крвотока.
Prеthodnih година послодавци су се жалили да радници пречесто користе „лажна боловања”, поготово она до 30 дана, која су трошак газда. Због тога су оснивали посебне тимове за обилазак болесних радника, контролишући тако да ли је заиста реч о болести или о нечему другом. Пошто је такво понашање послодаваца наишло на незадовољство запослених и осуду многих организација и синдиката, сада имају могућност да провере о каквом је боловању реч преко лекарске комисије. Наиме, уколико газда посумња да је неко на лажном боловању до месец дана, може тражити ревизију боловања које је отворио изабрани лекар од лекарске комисије, која позива радника на преглед.
Међутим, радници све мање користе боловања јер то одусуство и те како осећају на свом yеpu пошто се за време одуства с посла исплаћује накнада у висини 65 одсто одсто плате, чак и када је реч о боловању краћем од месеца.
Осим тога, данашњи радници страхују да би због одласка на боловање, а поготово уколико је то учестало, могли остатити без радног места. Пошто су и те како свесни тога да се данас тешко налази ново радно место, спремни су да и болесни ради, осим када је реч о обољењима која захтевају дуже одсуство.
Сами лекари потврђују да су боловања престала да буду социјална категорија у оној мери у којој су били када су плате биле високе и сигурне.
Данашњи запослени себи не могу да приуште да иду на лажна боловања пошто су им примања иовако мала и с њима тешко састављају почетак и крај месеца.
Љ. Малешевић