Strah od gubitka radnog mesta umanjio bolovanja
Po podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, radnici u Srbiji su u prvoj polovini ove godine manje odustovali s posla zbog bolesti, odnosno ređe su koristili bolovanja duža od 30 dana nego u istom periodu lane. U isto vreme, povećan je broj bolovanja zbog bolesti mišićno-koštanog sistema, tumora, povreda i trovanja.
Lekarske komisije koje odobravaju bolovanja duža od meseca, za koje se naknada isplaćuje iz kase zdravstvenog osiguranja, imale su ukupno 135.867 poseta, što je 4,6 odsto manje nego u prvoj polovini prošle godine, ali su i isto vreme bolovanja ove godine koštala više nego prošle. Naime, na ime naknade zarade RFZO je radnicima privremeno sprečenim za rad duže od 30 dana u prvoj polovini godine isplatio gotovo šest milijardi dinara, što je 16,2 odsto više nego u istom periodu lane.
Najveći broj zaposlenih bio je u prvih šest meseci sprečen za rad zbog bolesti ili povreda van rada – 69,1 odsto, zatim zbog bolesti i komplikacija u vezi s održavanjem trudnoća – 22,9 odsto, profesionalne bolesti ili povrede na radu – sedam odsto i nege bolesnog člana uže porodice – 0,9 odsto. Bolovanja duža od 30 dana najčešće su koristile trudnice, porodilje, zatim oni s povredama, trovanjem i posledicama spoljnih faktora, bolestima mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva, tumorima, a najmanje su korišćena zbog bolesti krvotoka.
Prethodnih godina poslodavci su se žalili da radnici prečesto koriste „lažna bolovanja”, pogotovo ona do 30 dana, koja su trošak gazda. Zbog toga su osnivali posebne timove za obilazak bolesnih radnika, kontrolišući tako da li je zaista reč o bolesti ili o nečemu drugom. Pošto je takvo ponašanje poslodavaca naišlo na nezadovoljstvo zaposlenih i osudu mnogih organizacija i sindikata, sada imaju mogućnost da provere o kakvom je bolovanju reč preko lekarske komisije. Naime, ukoliko gazda posumnja da je neko na lažnom bolovanju do mesec dana, može tražiti reviziju bolovanja koje je otvorio izabrani lekar od lekarske komisije, koja poziva radnika na pregled.
Međutim, radnici sve manje koriste bolovanja jer to odusustvo i te kako osećaju na svom yepu pošto se za vreme odustva s posla isplaćuje naknada u visini 65 odsto odsto plate, čak i kada je reč o bolovanju kraćem od meseca.
Osim toga, današnji radnici strahuju da bi zbog odlaska na bolovanje, a pogotovo ukoliko je to učestalo, mogli ostatiti bez radnog mesta. Pošto su i te kako svesni toga da se danas teško nalazi novo radno mesto, spremni su da i bolesni radi, osim kada je reč o oboljenjima koja zahtevaju duže odsustvo.
Sami lekari potvrđuju da su bolovanja prestala da budu socijalna kategorija u onoj meri u kojoj su bili kada su plate bile visoke i sigurne.
Današnji zaposleni sebi ne mogu da priušte da idu na lažna bolovanja pošto su im primanja iovako mala i s njima teško sastavljaju početak i kraj meseca.
LJ. Malešević