Новосадски ДЕС на путу опоравка

Prеthodnih година суочено је са лошим пословним билансом, дуговањима, али ова фирма има будућност и развојне планове који ДЕС треба да поставе на здраве ноге, најављује за “Дневник” директор ДЕС-а Бранко Шећеров.  

ДЕС тренутно има око 210 запослених, од којих 113 особа с инвалидитетом ради у четири производна сектора – „Метал”, „Реклам”, „Ентеријер” и „Текстил”. Најважнији ресурс којим предузеће располаже, према речима Шећеров, јесу управо радници.

“То су велики мајстори, које би свака компанија у иностранству пожелела. Обично људи погрешно тумаче да особе с инвалидитетом нису у стању да раде. Напротив, ти људи целу личност уносе у посао, потпуно се посвећујући раду. То би требало да почне да се цени”, каже директор ДЕС-а.

Објекти овог предузећа-а датирају из 1948. године. Четрдесет година, по речима Шећерова, нико се није бавио фирмом и људима, а он је одлучио да се то промени.

„Сви смо екипа”

“Директор без људи не може, то је суштина свега. Најлакше је бити вођа, узети „корбач”, међутим, то никуда не води, од тога продуктивности нема. Тренутно желим да направим сајт „Сви смо екипа”, на који бисмо качили заједничке слике и на тај начин промовисали ДЕС као једну екипу, наравно, заједно с удружењима. Желим да ДЕС својим радницима на сваки начин пружи мотивацију и подршку. У том смеру хоћу и да наставим јер другачије не знам”, закључује Бранко Шећеров.

“Кренуо сам од малих ствари. Прво у шта смо се упустили је кречење ограде, а уредили смо и двориште. Сви заједно. За сваког радника имам времена, са сваким седнем и попричам”, наводи наш саговорник, додајући да су добри међуљудски односи предуслов за добро функционисање предузећа.

Двориште ДЕС-а потпуно ће другачије изгледати. Нова клупа је већ постављена, а ускоро ће у кругу предузећа бити посађено цвеће које ће гајити и одржавати стручњаци хортикултуре .

“Људи из ДЕС-а су чланови Савеза глувих и они од нас морају да имају највећу подршку”, констатује директор.

“Колико сам обавештен, тога до сада није било. Волео бих и то да променим, свако удружење особа с инвалидитетом мора да има нашу подршку и ДЕС мора да буде центар окупљања.”

У склопу предузећа покренут је и пројекат велике учионице, својеврсног едукативног центра за различите радионице и семинаре. Ту би се сви окупљали, дружили се и размењивали искуства. Ни у једном тренутку не сме да се прави разлика међу људима, били они особе с инвалидитетом или не.

“ДЕС добија велику подршку од Града и самог градоначелника Милоша Вучевића, као и од Покрајине и Републике Србије, тачније Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања”, истиче Бранко Шећеров.

“Сада смо изашли из предстечајног стања – унапред припремљеног плана реорганизације (UPPR) и Град ће 30-31одсто ући у власништво ДЕС-а, након чега ћемо, надам се, имати још већу подршку и потпуно побољшати стање фирме. Да нисмо ушли у UPPR, свих 210 радника остало би на улици. Тиме смо, у ствари, успели да дуг јавним институцијама и држави пребацимо у капитал, а фирма наставља да ради као што је радила. Мени је циљ да ниједан човек не добије отказ.”

ДЕС би могао граду и грађанима пружати многе услуге и, осим сазнања о изузетној способности радника, требало би подићи свест и о томе. За градска предузећа раније су урадили много тога и сваки производни сектор узео је учешће – „Метал” је правио контејнере за „Чистоћу” и ормаре за струју за „Електровојводину”, ХТЗ одела за „Колубару” дошла су из „Текстила”, „Ентеријер” је опремио канцеларије „Србијагаса”, а различите заставе су дело „Реклам” сектора.

Б. Павковић