Novosadski DES na putu oporavka

Prethodnih godina suočeno je sa lošim poslovnim bilansom, dugovanjima, ali ova firma ima budućnost i razvojne planove koji DES treba da postave na zdrave noge, najavljuje za “Dnevnik” direktor DES-a Branko Šećerov.  

DES trenutno ima oko 210 zaposlenih, od kojih 113 osoba s invaliditetom radi u četiri proizvodna sektora – „Metal”, „Reklam”, „Enterijer” i „Tekstil”. Najvažniji resurs kojim preduzeće raspolaže, prema rečima Šećerov, jesu upravo radnici.

“To su veliki majstori, koje bi svaka kompanija u inostranstvu poželela. Obično ljudi pogrešno tumače da osobe s invaliditetom nisu u stanju da rade. Naprotiv, ti ljudi celu ličnost unose u posao, potpuno se posvećujući radu. To bi trebalo da počne da se ceni”, kaže direktor DES-a.

Objekti ovog preduzeća-a datiraju iz 1948. godine. Četrdeset godina, po rečima Šećerova, niko se nije bavio firmom i ljudima, a on je odlučio da se to promeni.

„Svi smo ekipa”

“Direktor bez ljudi ne može, to je suština svega. Najlakše je biti vođa, uzeti „korbač”, međutim, to nikuda ne vodi, od toga produktivnosti nema. Trenutno želim da napravim sajt „Svi smo ekipa”, na koji bismo kačili zajedničke slike i na taj način promovisali DES kao jednu ekipu, naravno, zajedno s udruženjima. Želim da DES svojim radnicima na svaki način pruži motivaciju i podršku. U tom smeru hoću i da nastavim jer drugačije ne znam”, zaključuje Branko Šećerov.

“Krenuo sam od malih stvari. Prvo u šta smo se upustili je krečenje ograde, a uredili smo i dvorište. Svi zajedno. Za svakog radnika imam vremena, sa svakim sednem i popričam”, navodi naš sagovornik, dodajući da su dobri međuljudski odnosi preduslov za dobro funkcionisanje preduzeća.

Dvorište DES-a potpuno će drugačije izgledati. Nova klupa je već postavljena, a uskoro će u krugu preduzeća biti posađeno cveće koje će gajiti i održavati stručnjaci hortikulture .

“Ljudi iz DES-a su članovi Saveza gluvih i oni od nas moraju da imaju najveću podršku”, konstatuje direktor.

“Koliko sam obavešten, toga do sada nije bilo. Voleo bih i to da promenim, svako udruženje osoba s invaliditetom mora da ima našu podršku i DES mora da bude centar okupljanja.”

U sklopu preduzeća pokrenut je i projekat velike učionice, svojevrsnog edukativnog centra za različite radionice i seminare. Tu bi se svi okupljali, družili se i razmenjivali iskustva. Ni u jednom trenutku ne sme da se pravi razlika među ljudima, bili oni osobe s invaliditetom ili ne.

“DES dobija veliku podršku od Grada i samog gradonačelnika Miloša Vučevića, kao i od Pokrajine i Republike Srbije, tačnije Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja”, ističe Branko Šećerov.

“Sada smo izašli iz predstečajnog stanja – unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR) i Grad će 30-31odsto ući u vlasništvo DES-a, nakon čega ćemo, nadam se, imati još veću podršku i potpuno poboljšati stanje firme. Da nismo ušli u UPPR, svih 210 radnika ostalo bi na ulici. Time smo, u stvari, uspeli da dug javnim institucijama i državi prebacimo u kapital, a firma nastavlja da radi kao što je radila. Meni je cilj da nijedan čovek ne dobije otkaz.”

DES bi mogao gradu i građanima pružati mnoge usluge i, osim saznanja o izuzetnoj sposobnosti radnika, trebalo bi podići svest i o tome. Za gradska preduzeća ranije su uradili mnogo toga i svaki proizvodni sektor uzeo je učešće – „Metal” je pravio kontejnere za „Čistoću” i ormare za struju za „Elektrovojvodinu”, HTZ odela za „Kolubaru” došla su iz „Tekstila”, „Enterijer” je opremio kancelarije „Srbijagasa”, a različite zastave su delo „Reklam” sektora.

B. Pavković