Ивана Миленковић: Култура није досадна

"У „Студију знања” се трудимо да радимо сасвим другачије прилоге од оних на које су гледаоци навикли и ту има много простора за експериментисање и са звуком, и са сликом и са тим шта ћете рећи и какву ћете поруку послати. Могу рећи да заста уживам у томе. С друге стране, у „Културном Дневнику”, свакодневно се се сусрећем са новим темама и изазовима из света музике, дизајна и архитектуре, што ми омогућава да останем у форми", објашњава Ивана Миленковић на почетку нашег разговара о овим емисијама али и њеном путу до медија од средње музичке школе, те студија Архитектуре, а потом и докторских студија на одсеку еколошка и биоклиматска архитектура.

"Медији су у мој живот ушли сасвим неочекивано, али када бих рекла да никада нисам прижељкивала да се бавим овим послом, морам да признам да бих слагала. То је нешто што ме је одувек привлачило. И у неку руку, колико год са стране можда чудно деловало, овај посао итекако има везе са мојим осталим интересовањима, само што се сада њима бавим из другог угла. Образовно-научни и Културно-уметнички програм РТС-а ми кроз теме којим се бавимо то свакако омогућавају. Телевизија је визуелни медиј и то је веома важно да имате на уму на пример када осмишљавате неки прилог, када уклапате слике, снимке, у процесу монтаже. Са неким од тих ствари сам се сусрела, веровали или не, на Архитектонском факултету, између осталог, у оквиру Студио пројекта „Кинематографско искуство свакодневице” где се од сваког од нас очекивало да уз архитектонско-урбанистички пројекат сними и кратак филм који илуструје ову тему. Као предаваче смо поред архитеката имали и историчаре уметности, редитеље, људе из света филма…Ту сам се „заразила” снимањем, монтажом, интервјуима. Када се бавите овим послом није важно само шта ћете рећи, већ и на који начин –уметност је такође и део тога. А сам доживљај снимка, филма, емисије или прилога интензивирате одговарајућом музиком. И ето, онда имамо на окупу различите ствари. Ту је већина мојих интересовања."

Да ли сте радећи „Културни дневник” открили љубав према неким новим формама уметности?

"Културни дневник” ми је свакако помогао да обогатим своја знања о темама које су ме и до тада веома занимале, али и откријем нове облике уметности или већ мени познате форме представљене на другачији начин. Савремени уметници се труде да многобројним иновацијама приближе уметност народу, што може бити веома инспиративно. Такође, мени лично су веома интересантне и ретроспективне изложбе представљене на необичан начин. Посебно ми је драга рубрика „Ми у свету“, која увек доноси неку занимљиву причу из иностранства, па бих тако, од онога што смо имали у последње време, издвојила изложбу „Кристијан Диор – дизајнер снова“, затим изложбу јапанског уметника Хидетома Кимуре који је својом уметничком инсталацијом у Токију посетиоцима представио свет морских дубина, отварање новог музеја у данском граду Блаванду, изузетно интересантног архитектонског концепта за који је заслужан Бјарке Ингелс, али и изложбу у Лондону једног од најзначајнијих hipеrrеalista данашњице, литванског уметника Едгара Аскеловица који је у силикону извајао скулптуру Кејт Мос. Наравно, не треба занемарити ни богату домаћу уметничку сцену која свакако има разнолику понуду иновативних догађаја, концерата, необичних представа, перформанса…"

Које су то образовне приче у емисији „Студио знања” на вас оставиле најјачи утисак?

"У „Студију знања” смо обрадили бројне теме и приче из најразличитијих области. Тешко је издвојити. Али, ево неког ужег избора. Веома ми је драга била тема о медијима данас и медијској писмености, о утицају нових технологија на нашу приватност, развоју селфи културе и посебном истраживању психолога Мајкла Косинског који је одређивао психолошке профиле људи на основу лајкова на Фејсбуку. Такође, изузетно интересантна тема је била и тема манипулације у данашњем друштву. Највећи број прегледа на званичном Јутјуб каналу РТС-а у оквиру Образовно-научног програма имала је емисија у којој смо се бавили савладавањем страха и суочавањем са тремом. Издвојила бих и емисије посвећене хумору, беседништву и креативности. Наши гости су не само научници и истраживачи, већ међу њима има и глумаца, мађионичара, стенд-ап комичара, музичара, спортиста… Свака емисија нуди другачији приступ и сасвим нову причу, а од јесени гледаоцима припремамо бројна изненађења и новине у презентовању тема која ће им не само пружити увид у свет знања и иновација, већ ће их и лепо забавити и насмејати. Сасвим сам сигурна у то. Неке од тема, представљених на нама својствен начин, које гледаоце очекују од јесени су „Путовања”, „Срећа”, „Кич и шунд”, „Морал” и многе друге."

Ваш професионални пут није скретао са стазе истинитог, лепог и доброг. Колико је било искушења на том путу и да ли је заиста то тешко одрживо у модерно доба, како многи тврде?

"Искушења је свакако било, увек у животу постоје одређене ситуације које нас наводе на то да помислимо да нема сврхе да се више трудимо или да боље пролазе они који неке ствари одраде на лакши начин и бирају једноставнији пут. Међутим, срећом, истинито, лепо и добро увек на крају надвладају све тешкоће, дилеме и сумње. Мени то није толико тешко зато што знам да се једноставно не бих осећала добро уколико бих другачије поступила ма колико би неки „добитак” био велики и значајан. Могуће је да је у савременом времену то тешко одрживо управо зато што нам са свих страна пласирају управо такву тврдњу. Верујем да сваки човек поседује истинске вредности дубоко у себи и да је свестан шта оне заиста представљају, али да врло често одустаје од њих само зато што му се чини да је неком другом, ко те вредности одбацује, боље него њему. Међутим, реч је о великој заблуди и превари."

Постоји легенда да је Винстон Черчил када су хтели да смање буџет за културу рекао: За шта се онда боримо? Колико данас има слуха за ту борбу?

"Сасвим је сигурно да је култура у данашњем друштву неправедно занемарена. Мислим да су то теме које људе занимају, али је њихова присутност у тој мери сведена у данашњим медијима и у друштву, да се онда врло често стиче погрешан утисак. С једне стране имамо оне који непрестано истичу како је неопходно улагати у њу, има и оних који тврде да народ то претерано не занима и да такве теме треба оставити онима који се тиме баве односно ужем кругу људи, а опет имамо и оне који као савремену културу и уметност пропагирају нешто што свакако то није и што се не може назвати таквим именом. Из свега тога тешко је извући јасан закључак. Једно је сигурно – култура се бори за своје место под сунцем. Свакако очекује помоћ друштва, појединаца, свих оних који имају моћ да јој ту помоћ пруже. Неко то ради кроз добру представу, филм, неко кроз поезију, прозу, неко кроз слике, скулптуре, перформансе, а неко кроз музику или неки други облик уметности. Редакција Културно-уметничког програма РТС-а то ради кроз своје емисије и програм који припрема. А што се тиче буџета – ту ми заиста не можемо ништа. Свакако да има оних који то могу."

Шта кажете онима који тврде да је култура досадна и медијски незанимљива?

"Култура је све само не досадна и медијски незанимљива. Напротив, мислим да она има много потенцијала да заинтересује и заинтригира гледаоце, не само оним што ће чути, већ и видети. Уметност сама по себи нуди један веома узбудљив и комплексан аудио-визуелни доживљај, тако да не размем како, наравно ако се медијски представи на адекватан начин и ако јој се пружи довољно простора, може да буде незанимљива. Такве садржаје је потребно разумети, доживети на дубљем нивоу. Они захтевају од гледалаца да не буду само неми посматрачи којима се пласира одређена информација, већ и активни учесници, јер уметност је размена емоција, мисли, речи, звукова, форми и облика. Када на тај начин посматрате садржаје које култура нуди, схватате да нема места за досаду. Наравно, не воле сви људи исто. Укуси, интересовања и сензибилитет се разликују од човека до човека. Сматрам да нема сврхе никоме ништа наметати по сваку цену. Ми не можемо да мењамо друге, али они свакако могу себе. На нама је да им понудимо одређене садржаје, приближимо оно чиме се бавимо, а на њима је да одаберу да то прихвате или не прихвате. „Културни дневник” је кратка форма информативног карактера која нуди преглед дневних дешавања из области културе и уметности у свету и код нас и ту је да гледаоцима приближи одређене теме, да их заинтересује, а на њима је да бирају шта им се допада и да даље истражују. Међутим, РТС2 и РТС3 нуде низ других емисија са широким спектром различитих тема из области културе, уметности, науке и образовања. Многи који нису имали навику да гледају ове програме се веома пријатно изненаде када им препоручим да одгледају неку емисију." 

Снежана Милановић