Ivana Milenković: Kultura nije dosadna

"U „Studiju znanja” se trudimo da radimo sasvim drugačije priloge od onih na koje su gledaoci navikli i tu ima mnogo prostora za eksperimentisanje i sa zvukom, i sa slikom i sa tim šta ćete reći i kakvu ćete poruku poslati. Mogu reći da zasta uživam u tome. S druge strane, u „Kulturnom Dnevniku”, svakodnevno se se susrećem sa novim temama i izazovima iz sveta muzike, dizajna i arhitekture, što mi omogućava da ostanem u formi", objašnjava Ivana Milenković na početku našeg razgovara o ovim emisijama ali i njenom putu do medija od srednje muzičke škole, te studija Arhitekture, a potom i doktorskih studija na odseku ekološka i bioklimatska arhitektura.

"Mediji su u moj život ušli sasvim neočekivano, ali kada bih rekla da nikada nisam priželjkivala da se bavim ovim poslom, moram da priznam da bih slagala. To je nešto što me je oduvek privlačilo. I u neku ruku, koliko god sa strane možda čudno delovalo, ovaj posao itekako ima veze sa mojim ostalim interesovanjima, samo što se sada njima bavim iz drugog ugla. Obrazovno-naučni i Kulturno-umetnički program RTS-a mi kroz teme kojim se bavimo to svakako omogućavaju. Televizija je vizuelni medij i to je veoma važno da imate na umu na primer kada osmišljavate neki prilog, kada uklapate slike, snimke, u procesu montaže. Sa nekim od tih stvari sam se susrela, verovali ili ne, na Arhitektonskom fakultetu, između ostalog, u okviru Studio projekta „Kinematografsko iskustvo svakodnevice” gde se od svakog od nas očekivalo da uz arhitektonsko-urbanistički projekat snimi i kratak film koji ilustruje ovu temu. Kao predavače smo pored arhitekata imali i istoričare umetnosti, reditelje, ljude iz sveta filma…Tu sam se „zarazila” snimanjem, montažom, intervjuima. Kada se bavite ovim poslom nije važno samo šta ćete reći, već i na koji način –umetnost je takođe i deo toga. A sam doživljaj snimka, filma, emisije ili priloga intenzivirate odgovarajućom muzikom. I eto, onda imamo na okupu različite stvari. Tu je većina mojih interesovanja."

Da li ste radeći „Kulturni dnevnik” otkrili ljubav prema nekim novim formama umetnosti?

"Kulturni dnevnik” mi je svakako pomogao da obogatim svoja znanja o temama koje su me i do tada veoma zanimale, ali i otkrijem nove oblike umetnosti ili već meni poznate forme predstavljene na drugačiji način. Savremeni umetnici se trude da mnogobrojnim inovacijama približe umetnost narodu, što može biti veoma inspirativno. Takođe, meni lično su veoma interesantne i retrospektivne izložbe predstavljene na neobičan način. Posebno mi je draga rubrika „Mi u svetu“, koja uvek donosi neku zanimljivu priču iz inostranstva, pa bih tako, od onoga što smo imali u poslednje vreme, izdvojila izložbu „Kristijan Dior – dizajner snova“, zatim izložbu japanskog umetnika Hidetoma Kimure koji je svojom umetničkom instalacijom u Tokiju posetiocima predstavio svet morskih dubina, otvaranje novog muzeja u danskom gradu Blavandu, izuzetno interesantnog arhitektonskog koncepta za koji je zaslužan Bjarke Ingels, ali i izložbu u Londonu jednog od najznačajnijih hiperrealista današnjice, litvanskog umetnika Edgara Askelovica koji je u silikonu izvajao skulpturu Kejt Mos. Naravno, ne treba zanemariti ni bogatu domaću umetničku scenu koja svakako ima raznoliku ponudu inovativnih događaja, koncerata, neobičnih predstava, performansa…"

Koje su to obrazovne priče u emisiji „Studio znanja” na vas ostavile najjači utisak?

"U „Studiju znanja” smo obradili brojne teme i priče iz najrazličitijih oblasti. Teško je izdvojiti. Ali, evo nekog užeg izbora. Veoma mi je draga bila tema o medijima danas i medijskoj pismenosti, o uticaju novih tehnologija na našu privatnost, razvoju selfi kulture i posebnom istraživanju psihologa Majkla Kosinskog koji je određivao psihološke profile ljudi na osnovu lajkova na Fejsbuku. Takođe, izuzetno interesantna tema je bila i tema manipulacije u današnjem društvu. Najveći broj pregleda na zvaničnom Jutjub kanalu RTS-a u okviru Obrazovno-naučnog programa imala je emisija u kojoj smo se bavili savladavanjem straha i suočavanjem sa tremom. Izdvojila bih i emisije posvećene humoru, besedništvu i kreativnosti. Naši gosti su ne samo naučnici i istraživači, već među njima ima i glumaca, mađioničara, stend-ap komičara, muzičara, sportista… Svaka emisija nudi drugačiji pristup i sasvim novu priču, a od jeseni gledaocima pripremamo brojna iznenađenja i novine u prezentovanju tema koja će im ne samo pružiti uvid u svet znanja i inovacija, već će ih i lepo zabaviti i nasmejati. Sasvim sam sigurna u to. Neke od tema, predstavljenih na nama svojstven način, koje gledaoce očekuju od jeseni su „Putovanja”, „Sreća”, „Kič i šund”, „Moral” i mnoge druge."

Vaš profesionalni put nije skretao sa staze istinitog, lepog i dobrog. Koliko je bilo iskušenja na tom putu i da li je zaista to teško održivo u moderno doba, kako mnogi tvrde?

"Iskušenja je svakako bilo, uvek u životu postoje određene situacije koje nas navode na to da pomislimo da nema svrhe da se više trudimo ili da bolje prolaze oni koji neke stvari odrade na lakši način i biraju jednostavniji put. Međutim, srećom, istinito, lepo i dobro uvek na kraju nadvladaju sve teškoće, dileme i sumnje. Meni to nije toliko teško zato što znam da se jednostavno ne bih osećala dobro ukoliko bih drugačije postupila ma koliko bi neki „dobitak” bio veliki i značajan. Moguće je da je u savremenom vremenu to teško održivo upravo zato što nam sa svih strana plasiraju upravo takvu tvrdnju. Verujem da svaki čovek poseduje istinske vrednosti duboko u sebi i da je svestan šta one zaista predstavljaju, ali da vrlo često odustaje od njih samo zato što mu se čini da je nekom drugom, ko te vrednosti odbacuje, bolje nego njemu. Međutim, reč je o velikoj zabludi i prevari."

Postoji legenda da je Vinston Čerčil kada su hteli da smanje budžet za kulturu rekao: Za šta se onda borimo? Koliko danas ima sluha za tu borbu?

"Sasvim je sigurno da je kultura u današnjem društvu nepravedno zanemarena. Mislim da su to teme koje ljude zanimaju, ali je njihova prisutnost u toj meri svedena u današnjim medijima i u društvu, da se onda vrlo često stiče pogrešan utisak. S jedne strane imamo one koji neprestano ističu kako je neophodno ulagati u nju, ima i onih koji tvrde da narod to preterano ne zanima i da takve teme treba ostaviti onima koji se time bave odnosno užem krugu ljudi, a opet imamo i one koji kao savremenu kulturu i umetnost propagiraju nešto što svakako to nije i što se ne može nazvati takvim imenom. Iz svega toga teško je izvući jasan zaključak. Jedno je sigurno – kultura se bori za svoje mesto pod suncem. Svakako očekuje pomoć društva, pojedinaca, svih onih koji imaju moć da joj tu pomoć pruže. Neko to radi kroz dobru predstavu, film, neko kroz poeziju, prozu, neko kroz slike, skulpture, performanse, a neko kroz muziku ili neki drugi oblik umetnosti. Redakcija Kulturno-umetničkog programa RTS-a to radi kroz svoje emisije i program koji priprema. A što se tiče budžeta – tu mi zaista ne možemo ništa. Svakako da ima onih koji to mogu."

Šta kažete onima koji tvrde da je kultura dosadna i medijski nezanimljiva?

"Kultura je sve samo ne dosadna i medijski nezanimljiva. Naprotiv, mislim da ona ima mnogo potencijala da zainteresuje i zaintrigira gledaoce, ne samo onim što će čuti, već i videti. Umetnost sama po sebi nudi jedan veoma uzbudljiv i kompleksan audio-vizuelni doživljaj, tako da ne razmem kako, naravno ako se medijski predstavi na adekvatan način i ako joj se pruži dovoljno prostora, može da bude nezanimljiva. Takve sadržaje je potrebno razumeti, doživeti na dubljem nivou. Oni zahtevaju od gledalaca da ne budu samo nemi posmatrači kojima se plasira određena informacija, već i aktivni učesnici, jer umetnost je razmena emocija, misli, reči, zvukova, formi i oblika. Kada na taj način posmatrate sadržaje koje kultura nudi, shvatate da nema mesta za dosadu. Naravno, ne vole svi ljudi isto. Ukusi, interesovanja i senzibilitet se razlikuju od čoveka do čoveka. Smatram da nema svrhe nikome ništa nametati po svaku cenu. Mi ne možemo da menjamo druge, ali oni svakako mogu sebe. Na nama je da im ponudimo određene sadržaje, približimo ono čime se bavimo, a na njima je da odaberu da to prihvate ili ne prihvate. „Kulturni dnevnik” je kratka forma informativnog karaktera koja nudi pregled dnevnih dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti u svetu i kod nas i tu je da gledaocima približi određene teme, da ih zainteresuje, a na njima je da biraju šta im se dopada i da dalje istražuju. Međutim, RTS2 i RTS3 nude niz drugih emisija sa širokim spektrom različitih tema iz oblasti kulture, umetnosti, nauke i obrazovanja. Mnogi koji nisu imali naviku da gledaju ove programe se veoma prijatno iznenade kada im preporučim da odgledaju neku emisiju." 

Snežana Milanović