Дом здравља „Нови Сад” у борби против вршњачког насиља

План је да се он имплементира на укупно 500 ученика трећих, четвртих и петих разреда у осам основних школа у граду.

„Имајући у виду раширеност проблема вршњачког насиља, озбиљност последица и перцепцију да су деца све агресивнија, како у реалном свету, тако и у виртуелном, сматрамо да се вршњачко насиље мора схватити веома озбиљно те да је императив да превентивне активности и интервенције усмеримо ка посматрачима, као најбројнијој групи младих, која је присутна у 85 одсто ситуација вршњачког насиља“, казала је за „Дневник” дипломирани психолог Јасна Одовић Чубрило из Дома здравља „Нови Сад”, и додала да посматрачи најчешће нису ни информисани, ни сензибилисани, нити свесни свог значаја и важности сопствене улоге у превенцији вршњачког насиља.

По њеним речима, посматрачи нису директно укључени у насиље, али далеко од тога да имају неутралну улогу. Реалност говори да, упркос томе што декларативно изражавају спремност да помогну, само мали број ученика заиста и покуша нешто да учини како би се вршњачко насиље зауставило. На тај начин посматрачи, осим неутралне, могу имати и улогу подстрекача јер пасивним присуством и ћутањем, а некад и отвореним навијањем, подржавају насилно понашање и продужавају патњу жртава, чиме доприносе томе да последице вршњачког насиља буду далеко дубље и дуготрајније.Посматрачи  имају веома важну улогу за решење и смањење проблема вршњачког насиља. Правовремене и квалитетне интервенције вршњака брзо и ефикасно заустављају насиље, те је неопходно посебну пажњу посветити управо њиховој едукацији  (Јасна Одовић Чубрило)

„Имајући све то у виду, посматрачи представљају огроман потенцијал и имају веома важну улогу за решење и смањење проблема вршњачког насиља“, рекла је Јасна Одовић Чубрило. „То потврђују резултати истраживања, који показују да правовремене и квалитетне интервенције вршњака брзо и ефикасно заустављају насиље, те је неопходно посебну пажњу посветити управо њиховој едукацији и оснаживању, с циљем да се охрабре у ставу да је насиље недопустиво, да се мотивишу и активно укључе у реаговање на све облике вршњачког насиља.“

Пројекат ће се, по речима наше саговорнице, спроводити кроз интерактивни рад с децом, односно осмишљен је као вид радионица. Такође, деца и одрасли ће се посредно информисати кроз здравственоедукативни материјал, који ће се штампати у тиражу већем од предвиђеног броја учесника. Служио би даљем ширењу свести и сензибилисању. Едукативни материјал ће бити доступан и у амбулантама школских педијатара.

„У самом спровођењу пројекта, односно у радионичарском делу, ангажоване су две едукаторке, психологиње с дугогодишњим искуством у раду с децом и младима“, каже Јасна Одовић Чубрило, и додаје да у оквиру тог пројекта неће бити ангажовани професионалци из других здравствених установа.

По речима наше саговорнице, насилништво није искључиво савремени проблем, само је евидентнији због бржег ширења информација путем мултимедија, а самим тим и боље информисаности о правима и препознавању самог проблема.

„Ми сами смо сведоци таквих „насилничких” прича, а неких се сећамо и из својих школских дана, али се тешко може рећи да је вршњачко насиље сасвим нови проблем“, каже Јасна Одовић Чубрило.“Данас знамо да је насилништво велики и озбиљан проблем, који упркос великом труду на привлачењу јавности, и даље бива недовољно запажен.“

Многи примери се ретко кад пријављују или се тешко процесуирају по одговарајућим прописима и законима. По речима Јасне Одовић Чубрило, први проблеми с различитим облицима агресивног понашања и насилништва најчешће почињу у предшколском узрасту, а достижу кулминацију у вишим разредима основне школе и имају тренд опадања у средњој школи.

„Тешко је одговорити на питање који је узрок развоја насилничког понашања“, рекла је Јасна Одовић Чубрило, и додала да не постоји један узрок који доводи до развоја насилничког понашања, већ је то углавном спој различитих чинилаца. „Неки од разлога су недостатак надзора над децом и младима, или прејака контрола родитеља јер ће та деца чешће имати проблема с дисциплином и владањем у школи, али и са самоконтролом. И изложеност детета честом физичком кажњавању је један од разлога, затим деца често преносе, односно имитирају, агресивне моделе који су присутни код куће, док слаба повезаност с родитељима, а самим тим и ниско поверење и подршка, такође могу бити окидач за такву врсту понашања.“

И. Миклоши