Dom zdravlja „Novi Sad” u borbi protiv vršnjačkog nasilja

Plan je da se on implementira na ukupno 500 učenika trećih, četvrtih i petih razreda u osam osnovnih škola u gradu.

„Imajući u vidu raširenost problema vršnjačkog nasilja, ozbiljnost posledica i percepciju da su deca sve agresivnija, kako u realnom svetu, tako i u virtuelnom, smatramo da se vršnjačko nasilje mora shvatiti veoma ozbiljno te da je imperativ da preventivne aktivnosti i intervencije usmerimo ka posmatračima, kao najbrojnijoj grupi mladih, koja je prisutna u 85 odsto situacija vršnjačkog nasilja“, kazala je za „Dnevnik” diplomirani psiholog Jasna Odović Čubrilo iz Doma zdravlja „Novi Sad”, i dodala da posmatrači najčešće nisu ni informisani, ni senzibilisani, niti svesni svog značaja i važnosti sopstvene uloge u prevenciji vršnjačkog nasilja.

Po njenim rečima, posmatrači nisu direktno uključeni u nasilje, ali daleko od toga da imaju neutralnu ulogu. Realnost govori da, uprkos tome što deklarativno izražavaju spremnost da pomognu, samo mali broj učenika zaista i pokuša nešto da učini kako bi se vršnjačko nasilje zaustavilo. Na taj način posmatrači, osim neutralne, mogu imati i ulogu podstrekača jer pasivnim prisustvom i ćutanjem, a nekad i otvorenim navijanjem, podržavaju nasilno ponašanje i produžavaju patnju žrtava, čime doprinose tome da posledice vršnjačkog nasilja budu daleko dublje i dugotrajnije.Posmatrači  imaju veoma važnu ulogu za rešenje i smanjenje problema vršnjačkog nasilja. Pravovremene i kvalitetne intervencije vršnjaka brzo i efikasno zaustavljaju nasilje, te je neophodno posebnu pažnju posvetiti upravo njihovoj edukaciji  (Jasna Odović Čubrilo)

„Imajući sve to u vidu, posmatrači predstavljaju ogroman potencijal i imaju veoma važnu ulogu za rešenje i smanjenje problema vršnjačkog nasilja“, rekla je Jasna Odović Čubrilo. „To potvrđuju rezultati istraživanja, koji pokazuju da pravovremene i kvalitetne intervencije vršnjaka brzo i efikasno zaustavljaju nasilje, te je neophodno posebnu pažnju posvetiti upravo njihovoj edukaciji i osnaživanju, s ciljem da se ohrabre u stavu da je nasilje nedopustivo, da se motivišu i aktivno uključe u reagovanje na sve oblike vršnjačkog nasilja.“

Projekat će se, po rečima naše sagovornice, sprovoditi kroz interaktivni rad s decom, odnosno osmišljen je kao vid radionica. Takođe, deca i odrasli će se posredno informisati kroz zdravstvenoedukativni materijal, koji će se štampati u tiražu većem od predviđenog broja učesnika. Služio bi daljem širenju svesti i senzibilisanju. Edukativni materijal će biti dostupan i u ambulantama školskih pedijatara.

„U samom sprovođenju projekta, odnosno u radioničarskom delu, angažovane su dve edukatorke, psihologinje s dugogodišnjim iskustvom u radu s decom i mladima“, kaže Jasna Odović Čubrilo, i dodaje da u okviru tog projekta neće biti angažovani profesionalci iz drugih zdravstvenih ustanova.

Po rečima naše sagovornice, nasilništvo nije isključivo savremeni problem, samo je evidentniji zbog bržeg širenja informacija putem multimedija, a samim tim i bolje informisanosti o pravima i prepoznavanju samog problema.

„Mi sami smo svedoci takvih „nasilničkih” priča, a nekih se sećamo i iz svojih školskih dana, ali se teško može reći da je vršnjačko nasilje sasvim novi problem“, kaže Jasna Odović Čubrilo.“Danas znamo da je nasilništvo veliki i ozbiljan problem, koji uprkos velikom trudu na privlačenju javnosti, i dalje biva nedovoljno zapažen.“

Mnogi primeri se retko kad prijavljuju ili se teško procesuiraju po odgovarajućim propisima i zakonima. Po rečima Jasne Odović Čubrilo, prvi problemi s različitim oblicima agresivnog ponašanja i nasilništva najčešće počinju u predškolskom uzrastu, a dostižu kulminaciju u višim razredima osnovne škole i imaju trend opadanja u srednjoj školi.

„Teško je odgovoriti na pitanje koji je uzrok razvoja nasilničkog ponašanja“, rekla je Jasna Odović Čubrilo, i dodala da ne postoji jedan uzrok koji dovodi do razvoja nasilničkog ponašanja, već je to uglavnom spoj različitih činilaca. „Neki od razloga su nedostatak nadzora nad decom i mladima, ili prejaka kontrola roditelja jer će ta deca češće imati problema s disciplinom i vladanjem u školi, ali i sa samokontrolom. I izloženost deteta čestom fizičkom kažnjavanju je jedan od razloga, zatim deca često prenose, odnosno imitiraju, agresivne modele koji su prisutni kod kuće, dok slaba povezanost s roditeljima, a samim tim i nisko poverenje i podrška, takođe mogu biti okidač za takvu vrstu ponašanja.“

I. Mikloši