ММФ нам треба да зацементирамо добре резултате
БЕОГРАД: Препорука Фискалног савета је да Србија уђе у још један аранжман са Међунаропдним монетарним фондом (MMF) да се ови добри, а у појединим сегментима и одлични фискални резултати који су остварени, зацементирају, каже члан Фискалног савета Никола Алтипармаков.
То би нам омогућило да идемо путем фискалне стабилизације и привредног раста, који неће превише осцилирати и кад је изложен већим ризицима, јер ми не знамо када ће следећа криза доћи, објашњава Атипармаков у интервјуу за нови број Магазина бизнис.
Према његовом мишљењу, наш главни изазов је сада да избегнемо кризу такозване „замке средње развијених земаља“.
Ако не успемо да реструктуришемо привредни систем, пре свега ако не успемо да успешно завршимо реформе, изгубићемо последњи воз ка стандарду земаља Европске уније (ЕУ) у који су се успешно укрцале Румунија и Бугарска, упозорава Алтипармаков.
Објашњавајући појам „замке средње развијених земаља“, каже да би то значило да стално каскамо у привредном и технолошком смислу за земљама ЕУ и да будемо дестинација за радно интензивне индустрије и инвеститоре, који пружају малу додату вредност и самим тим ниске зараде.
То би значило да би и наше зараде и стандард били за класу нижи од европског и да не бисмо успели да премостимо тај јаз који имамо и у односу на источноевропске развијене земље.
Оцењујући да нам дугорочно размишљање и системска решења никада нису били јача страна, Алтипармаков наводи да смо
„у последњих неколико деценија стално ишли два корака напред, па један корак назад, што значи да нисмо имали дугорочну системску визију где желимо да будемо и како да то постигнемо“.
То се може видети на примеру пензијског система, који је по својој природи неизбежно дугорочни аранжман. Јер, прво доприносимо 40 година, па 15 до 20 година примамо пензију и нужно је да држава ради дугорочне пензијске пројекције. Ми већ 70-80 година имамо пензијски систем, али нисмо до сада урадили ниједну званичну анализу његове дугорочне одрживости, указује он.
Само повећање плата од 10 одсто би коштало 30 милијарди динара. Теоретски, имајући у виду добре перформансе ове године, то повећање плата није немогуће укалкулисати у буџет за 2018. годину. Када је о пензијама реч, први приоритет би требало да буде укидање привременог режима смањења пензија и повратак у трајне системске оквире, закључио је Алтипармаков.
