Алтипармаков: Главни задатак нове владе - нижи јавни дуг

Србија је презадужена, а процена је да ће јавни дуг Србије на крају ове године износити 78 одсто бруто домаћег производа, што је далеко изнад законски прописане границе која је 45 одсто БДП-а, рекао је он за ТВ Н1.

"Неопходно је да штедимо да зауставимо раст јавног дуга. Добра вест је да ћемо са буџетским дефицитом ове године од 2,5 одсто успети да зауставимо раст јавног дуга и да се од следеће године он обара. Оно што је важно је да треба и даље да се штеди да би се тај дуг оборио", каже Алтипармаков.

Он напомиње да реформе јавних предузећа не иду темпом којим је договорено, што се и види у извештају ММФ.

"Свакако има и проблема са предузећима у реструктурирању. Ако хоћемо да идемо у тржишну економију каква је европска, морамо да имамо јасна правила - или ће фирме тржишно да послују, или иду у неку врсту стечаја", нагласио је.

Начелно, оно што је идеја јесте да се послује на основу тржишних принципа, а говорећи о ЕПС-у, каже да, осим тога, подразумева се пословање не са великим бројем радника и неким великим платама.

На питање како се препоруке Фискалног савета поштују, наводи да неке за штедњу нису уважене у целости, и да ће то кад-тад доћи на наплату.

"Влада ако неће да слуша нас, мораће тржиште", додао је Алтипармаков.

Општине су неодговорне према новцу

Алтипармаков је критиковао локалне самоуправе, истичући да се неодговорно понашају, да су расходи за капиталне инвестиције много пали, а да су плате у јавном сектору повећаване, чак и мимо закона из 2011.

Како је рекао за ТВ Н1, нови закон о финансирању локалних самоуправа ће увести транспарентност, а то је један од првих послова који је пред новим сазивом парламента.

Проблеми са локалним самоуправама су настали претходним законом из 2011. године који је Фискални савет критиковао и који је, наводи он, на хаотичан начин, узео 40 милијарди динара средстава из буџета и прелио их на локалне самоуправе.

Како наводи, ствари се од 2013. помало мењају и сада је остало јо осам милијарди динара вратити Републици.

Упитан да ли је страх општина од банкрота оправдан, с обзиром на то да у Србији постоје локалне самоуправе које су већ задужене за три годишња буџета, као на пример Смедеревска Паланка, Алтипармаков каже да је управо та локална самоуправа један од најнегативнијих примера.

Смедеревска Паланка се неодговорно односи према новцу, има огромне доцње, посебан је проблем управљања новцем, додао је он.

Општине су трошак за зараде запослених у просеку повећале за четвртину и то је почело са Законом из 2011. године, каже Алтипармаков.

Из Фискалног савета су раније саопштили, подсећа Н1, да нпр. Нови Пазар и Прокупље троше чак 40 одсто буџета на запослене, на шта су из Новог Пазара поручили да то није тачно и да су они на зараде трошили скоро двапут мање.

Алтипармаков на то каже да је из Новог Пазара стигла таква тврдња, али не и доказ.

"Локалне самоуправе се неодговорно понашају. Иста правила која важе на републичком нивоу морају да важе и на локалном", каже он.

(Танјуг)