MMF nam treba da zacementiramo dobre rezultate
BEOGRAD: Preporuka Fiskalnog saveta je da Srbija uđe u još jedan aranžman sa Međunaropdnim monetarnim fondom (MMF) da se ovi dobri, a u pojedinim segmentima i odlični fiskalni rezultati koji su ostvareni, zacementiraju, kaže član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.
To bi nam omogućilo da idemo putem fiskalne stabilizacije i privrednog rasta, koji neće previše oscilirati i kad je izložen većim rizicima, jer mi ne znamo kada će sledeća kriza doći, objašnjava Atiparmakov u intervjuu za novi broj Magazina biznis.
Prema njegovom mišljenju, naš glavni izazov je sada da izbegnemo krizu takozvane „zamke srednje razvijenih zemalja“.
Ako ne uspemo da restrukturišemo privredni sistem, pre svega ako ne uspemo da uspešno završimo reforme, izgubićemo poslednji voz ka standardu zemalja Evropske unije (EU) u koji su se uspešno ukrcale Rumunija i Bugarska, upozorava Altiparmakov.
Objašnjavajući pojam „zamke srednje razvijenih zemalja“, kaže da bi to značilo da stalno kaskamo u privrednom i tehnološkom smislu za zemljama EU i da budemo destinacija za radno intenzivne industrije i investitore, koji pružaju malu dodatu vrednost i samim tim niske zarade.
To bi značilo da bi i naše zarade i standard bili za klasu niži od evropskog i da ne bismo uspeli da premostimo taj jaz koji imamo i u odnosu na istočnoevropske razvijene zemlje.
Ocenjujući da nam dugoročno razmišljanje i sistemska rešenja nikada nisu bili jača strana, Altiparmakov navodi da smo
„u poslednjih nekoliko decenija stalno išli dva koraka napred, pa jedan korak nazad, što znači da nismo imali dugoročnu sistemsku viziju gde želimo da budemo i kako da to postignemo“.
To se može videti na primeru penzijskog sistema, koji je po svojoj prirodi neizbežno dugoročni aranžman. Jer, prvo doprinosimo 40 godina, pa 15 do 20 godina primamo penziju i nužno je da država radi dugoročne penzijske projekcije. Mi već 70-80 godina imamo penzijski sistem, ali nismo do sada uradili nijednu zvaničnu analizu njegove dugoročne održivosti, ukazuje on.
Samo povećanje plata od 10 odsto bi koštalo 30 milijardi dinara. Teoretski, imajući u vidu dobre performanse ove godine, to povećanje plata nije nemoguće ukalkulisati u budžet za 2018. godinu. Kada je o penzijama reč, prvi prioritet bi trebalo da bude ukidanje privremenog režima smanjenja penzija i povratak u trajne sistemske okvire, zaključio je Altiparmakov.
