Батак: Питање мог одласка или останка решили су други
НОВИ САД: На молбу да нам из свог угла појасни разлоге сукоба с Драгославом Вуковићем после сусрета с Ружомбероком, дојучерашњи тренер Војводине Радослав Батак је рекао:
Пре свега, желим да се завалим играчима на узајамном уважавању и поверењу, на труду и залагању, на односу који су показивали како на терену, тако и ван њега.
Одговорно тврдим да, и појединачно и као целина, имају завидан потенцијал, који ће дефинитивно доћи до изражаја.
Захвалност дугујем и мојим сарадницима из стручног штаба, који су врло предано извршавали своје дужности, а често су били принуђени да обављају и послове који излазе ван оквира тренерског заната, све у циљу да играчи имају оптималне услове за рад и опоравак.
Посебно сам поносан на чињеницу што смо у врло кратком року промовисали неколико младих играча, од којих су двојица дебитовала на великој сцени - Деветак у домаћем првенству, а Месаровић у квалификацијама за Лигу Европе.
Што се тиче сарадње са управом, и поред врло задовољавајућих резултата и пласмана на треће место (које је у једном делу првенства било под знаком питања), отворена питања и разлике у мишљењима су се појављивала готово од првог дана, али сам се трудио да будем флексибилан колико год је то било у мојој моћи.
Коначно, након победе у четвртак увече против најјачег могућег ривала у првом мечу квалификација за Лигу Европе, вештачки је направљен потпуно непотребан притисак, као да смо убедљиво изгубили утакмицу.
Стојички подносећи неаргументоване критике, упитао сам да ли у петак треба да долазим на тренинг, на шта сам од председника Надзорног одбора добио недвосмислен одговор - НЕ.
Поводом контрадикторних информација о начину мог одласка с кормила новосадског суперлигаша, морам да истакнем да никада у животу нисам бежао од одговорности, никада посао нисам остављао недовршеним и никада нисам никога оставио на цедилу.
Такав случај је и сада – оставку нисам поднео, играчима и сарадницима нисам окренуо леђа, а питање мог останка или одласка из клуба су решили други, без могућности да на било који начин утичем на то.
На крају, без обзира на све што се дешавало, и даље се осећам и увек ћу се осећати дететом ФК Војводина и увек ћу бити члан и навијач мог вољеног клуба.
Нико не може отерати мене из Војводине, ни избацити Војводину из мог срца.
А. П.