Batak: Pitanje mog odlaska ili ostanka rešili su drugi
NOVI SAD: Na molbu da nam iz svog ugla pojasni razloge sukoba s Dragoslavom Vukovićem posle susreta s Ružomberokom, dojučerašnji trener Vojvodine Radoslav Batak je rekao:
Pre svega, želim da se zavalim igračima na uzajamnom uvažavanju i poverenju, na trudu i zalaganju, na odnosu koji su pokazivali kako na terenu, tako i van njega.
Odgovorno tvrdim da, i pojedinačno i kao celina, imaju zavidan potencijal, koji će definitivno doći do izražaja.
Zahvalnost dugujem i mojim saradnicima iz stručnog štaba, koji su vrlo predano izvršavali svoje dužnosti, a često su bili prinuđeni da obavljaju i poslove koji izlaze van okvira trenerskog zanata, sve u cilju da igrači imaju optimalne uslove za rad i oporavak.
Posebno sam ponosan na činjenicu što smo u vrlo kratkom roku promovisali nekoliko mladih igrača, od kojih su dvojica debitovala na velikoj sceni - Devetak u domaćem prvenstvu, a Mesarović u kvalifikacijama za Ligu Evrope.
Što se tiče saradnje sa upravom, i pored vrlo zadovoljavajućih rezultata i plasmana na treće mesto (koje je u jednom delu prvenstva bilo pod znakom pitanja), otvorena pitanja i razlike u mišljenjima su se pojavljivala gotovo od prvog dana, ali sam se trudio da budem fleksibilan koliko god je to bilo u mojoj moći.
Konačno, nakon pobede u četvrtak uveče protiv najjačeg mogućeg rivala u prvom meču kvalifikacija za Ligu Evrope, veštački je napravljen potpuno nepotreban pritisak, kao da smo ubedljivo izgubili utakmicu.
Stojički podnoseći neargumentovane kritike, upitao sam da li u petak treba da dolazim na trening, na šta sam od predsednika Nadzornog odbora dobio nedvosmislen odgovor - NE.
Povodom kontradiktornih informacija o načinu mog odlaska s kormila novosadskog superligaša, moram da istaknem da nikada u životu nisam bežao od odgovornosti, nikada posao nisam ostavljao nedovršenim i nikada nisam nikoga ostavio na cedilu.
Takav slučaj je i sada – ostavku nisam podneo, igračima i saradnicima nisam okrenuo leđa, a pitanje mog ostanka ili odlaska iz kluba su rešili drugi, bez mogućnosti da na bilo koji način utičem na to.
Na kraju, bez obzira na sve što se dešavalo, i dalje se osećam i uvek ću se osećati detetom FK Vojvodina i uvek ću biti član i navijač mog voljenog kluba.
Niko ne može oterati mene iz Vojvodine, ni izbaciti Vojvodinu iz mog srca.
A. P.
