Арапи улажу 23 милиона евра да заливају 7.000 хектара

Он је за „Дневник” на лицу места показао како треба да изгледа наводњавање кап по кап, па је тако „Дневник” први од овдашњих медија имао прилику да се упозна с великим пројектом арапског инвеститора.

„Ретки су ти, и домаћи и страни инвеститори, који у систем наводњавања у пољопривреди могу уложити 23 милиона евра“, каже директор.

Додаје да ће пројекат коштати две до три хиљаде евра по хектару. „Планирано да до наредне сетве системом наводњавања буде покриврено 60 до 70 одсто површине, то јест између 6.000 и 7.000 хектара, што ће бити највећа површина под заливним системом, не само у покрајини већ и у Србији“, додаје Црњански.

Арапска компанија прва је у Србији увела сило-вреће за чување пшенице. Дуге су 70 метара и у њих може да стане 300 тона жита.

„Нису замена за силосе, али могу послужити као допуна“, каже директор Црњански, и објашњава да се сило-вреће држе на отвореном простору и да жито не може да се навлажи јер се постављају на сувом терену.

Када се пожање пшеница, у Гајдобри ће бити 18 таквих врећа.

Иначе, копманија ће ове године скинути род жита с 1.475 хектара, кукуруза с око 3.000, сунцокрета с 2.375, соје с 2.885 и кромпира с 50 хектара.

Цеви за наводњавање, видели смо, већ су на сивачкој њиви. Директор каже да ће бити састављане и полагане два метра дубоко у земљу. 

„Црпна станица биће изграђена на потесу Мали Стапар, а целокупан материјал који се буде користио у пројекту наводњавања биће искључиво од овдашњих фирми“, подвукао је Драган Црњански, указавши и на то да ће и трошкови система наводњавања бити скупи када пројекат буде у функцији, због воде, струје, чувања и одржавања система.

Арапска компанија, каже, заправо земљиште наводњава ради преоријентације производње и преласка на гајање поврћа, али ће, подвлачи, задржати на ораницама и традиционалне ратарске пољопривредне културе – пшеницу, кукуруз, сунцокрет и соју.

Драган Црњански каже да се однос према компанији „Ал Равафед” мења.

„Виде људи да радимо, овде је упослено127 радника, а њихова нето плата је 50.000 динара. У протекле две године уложили смо у механизацију око осам милиона евра, купили смо нове тракторе, комбајне, сејачице... Ми смо и друштвено одговорна компанија јер смо до сада донирали између 30.000 и 35.000 евра за здравство, спорт, школе, културно-уметничка друштва, и то не само на подручју ове општине већ и у Врбасу“, наглашава Црњански.

„Гајићемо поврће, али и семенски кукуруз. Сви реномирани произвођачи семена кукуруза траже прво да  оранице буду под системом заливања па тек онда хоће да сарађују с пољопривредним газдинствима“, предочава Црњански, и додаје да је план ширење тржишта на Блиски исток, где постоји интерес за наше поврће. Компанија „Ал Равафед” се, осим у Бачкој, бави пољопривредом и у Намибији и Абу Дабију.

„Треба видети како у пустињи успева на десетине врста поврћа помоћу система кап по кап. Тржиште Блиског истока посебно је заинтересовано за производњу здраве хране, чија је цена папрена и за тамошње услове. Већ у Сивцу имамо на 128 хектара органски посејане пшенице, али је  земљиште још у конверзији па ће тек догодине та пшеница добити серфитикат органски произведеног жита“, вели Црњански.

Арапска фирма је у Сивац дошла 2014. године, а од 2015. почела је да обрађује земљу која је припадала некадашњим АД „Бачка” и Пољопривредној задрузи „Јадран”, што је код овдашњег становништва, али и шире, изазвало полемике, незадовољство и неверицу јер, чија је земља тог је и држава. Подсећамо на то да су инвеститори из Уједињених Арапских Емирата присутну у српском привредном окружењу на основу три уговора. Имају купопродајни уговор о куповини око 2.600 хектара бачке земље у околини Сивца и Нове Гајдобре, с Министарством пољопривреде о закупу око 4.200 хектара на 30 година и уговор о пословно-техничкој сарадњи с Војном установом у Карађорђеву, где обрађују око 3.500 хектара ораница.

З. Делић

Фото: С. Шушњевић