Arapi ulažu 23 miliona evra da zalivaju 7.000 hektara

On je za „Dnevnik” na licu mesta pokazao kako treba da izgleda navodnjavanje kap po kap, pa je tako „Dnevnik” prvi od ovdašnjih medija imao priliku da se upozna s velikim projektom arapskog investitora.

„Retki su ti, i domaći i strani investitori, koji u sistem navodnjavanja u poljoprivredi mogu uložiti 23 miliona evra“, kaže direktor.

Dodaje da će projekat koštati dve do tri hiljade evra po hektaru. „Planirano da do naredne setve sistemom navodnjavanja bude pokrivreno 60 do 70 odsto površine, to jest između 6.000 i 7.000 hektara, što će biti najveća površina pod zalivnim sistemom, ne samo u pokrajini već i u Srbiji“, dodaje Crnjanski.

Arapska kompanija prva je u Srbiji uvela silo-vreće za čuvanje pšenice. Duge su 70 metara i u njih može da stane 300 tona žita.

„Nisu zamena za silose, ali mogu poslužiti kao dopuna“, kaže direktor Crnjanski, i objašnjava da se silo-vreće drže na otvorenom prostoru i da žito ne može da se navlaži jer se postavljaju na suvom terenu.

Kada se požanje pšenica, u Gajdobri će biti 18 takvih vreća.

Inače, kopmanija će ove godine skinuti rod žita s 1.475 hektara, kukuruza s oko 3.000, suncokreta s 2.375, soje s 2.885 i krompira s 50 hektara.

Cevi za navodnjavanje, videli smo, već su na sivačkoj njivi. Direktor kaže da će biti sastavljane i polagane dva metra duboko u zemlju. 

„Crpna stanica biće izgrađena na potesu Mali Stapar, a celokupan materijal koji se bude koristio u projektu navodnjavanja biće isključivo od ovdašnjih firmi“, podvukao je Dragan Crnjanski, ukazavši i na to da će i troškovi sistema navodnjavanja biti skupi kada projekat bude u funkciji, zbog vode, struje, čuvanja i održavanja sistema.

Arapska kompanija, kaže, zapravo zemljište navodnjava radi preorijentacije proizvodnje i prelaska na gajanje povrća, ali će, podvlači, zadržati na oranicama i tradicionalne ratarske poljoprivredne kulture – pšenicu, kukuruz, suncokret i soju.

Dragan Crnjanski kaže da se odnos prema kompaniji „Al Ravafed” menja.

„Vide ljudi da radimo, ovde je uposleno127 radnika, a njihova neto plata je 50.000 dinara. U protekle dve godine uložili smo u mehanizaciju oko osam miliona evra, kupili smo nove traktore, kombajne, sejačice... Mi smo i društveno odgovorna kompanija jer smo do sada donirali između 30.000 i 35.000 evra za zdravstvo, sport, škole, kulturno-umetnička društva, i to ne samo na području ove opštine već i u Vrbasu“, naglašava Crnjanski.

„Gajićemo povrće, ali i semenski kukuruz. Svi renomirani proizvođači semena kukuruza traže prvo da  oranice budu pod sistemom zalivanja pa tek onda hoće da sarađuju s poljoprivrednim gazdinstvima“, predočava Crnjanski, i dodaje da je plan širenje tržišta na Bliski istok, gde postoji interes za naše povrće. Kompanija „Al Ravafed” se, osim u Bačkoj, bavi poljoprivredom i u Namibiji i Abu Dabiju.

„Treba videti kako u pustinji uspeva na desetine vrsta povrća pomoću sistema kap po kap. Tržište Bliskog istoka posebno je zainteresovano za proizvodnju zdrave hrane, čija je cena paprena i za tamošnje uslove. Već u Sivcu imamo na 128 hektara organski posejane pšenice, ali je  zemljište još u konverziji pa će tek dogodine ta pšenica dobiti serfitikat organski proizvedenog žita“, veli Crnjanski.

Arapska firma je u Sivac došla 2014. godine, a od 2015. počela je da obrađuje zemlju koja je pripadala nekadašnjim AD „Bačka” i Poljoprivrednoj zadruzi „Jadran”, što je kod ovdašnjeg stanovništva, ali i šire, izazvalo polemike, nezadovoljstvo i nevericu jer, čija je zemlja tog je i država. Podsećamo na to da su investitori iz Ujedinjenih Arapskih Emirata prisutnu u srpskom privrednom okruženju na osnovu tri ugovora. Imaju kupoprodajni ugovor o kupovini oko 2.600 hektara bačke zemlje u okolini Sivca i Nove Gajdobre, s Ministarstvom poljoprivrede o zakupu oko 4.200 hektara na 30 godina i ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji s Vojnom ustanovom u Karađorđevu, gde obrađuju oko 3.500 hektara oranica.

Z. Delić

Foto: S. Šušnjević