Срби спокојни, Руси „окупирају“ Хрватску

Према писању словеначког листа „Финаце“, те акције ће „Сбербанка“ продати како би делимично надокнадила потенцијалне губитке које ће имати на кредитима које је одобрила „Агрокору“. Оне на Љубљанској берзи сада вреде око 40 милиона евра. Криза у „Агрокору“ је лоше утицала на деонице „Меркатора“ које су ове године пале 48 одсто.

Најновији потез „Сбербанке“ дошао је, међутим, само десетак дана пошто је надлежним судовима у Београду и Зрењанину она предала захтеве за забрану продаје имовине српских фирми „Фрикома“ и „Дијаманта“ које су у саставу „Агрокора“.

Привредни суд у Београду је, на предлог руске „Сбербанке“, донео решење за одређивање привремене мере обезбеђења, чиме је хрватској компанији „Ледо“, која послује у оквиру „Агрокора“, забранио отуђење и оптерећење 100 одсто удела у компанији „Фриком“. „Сбербанка“ је на тај начин осигурала да ће им хрватски концерн вратити кредит у износу од 100 милиона евра, уз камату од 1,32 милиона евра.

На питање чему у таквој ситуацији може да се нада 11.200 запослених у „Агрокоровим“ фирмама у Србији — „Меркатору С“, „Фрикому“ и „Дијаманту“, професор Економског факултета верује да би промена власника за њих била сасвим добра солуција.

„Ја не мислим да је за те раднике и државу Србију лоша ситуација ако ’Фриком‘ и ’Дијамант‘ промене власника. То је у тржишној привреди нормална ситуација. Они су самостална предузећа и не стоје лоше и сам принудни управник ’Агрокора‘ Анте Рамљак је признао да су они бољи део ’Агрокора‘“, каже Савић.

 „’Сбербанка‘ као највећи поверилац, која је до сада у ’Агрокор‘ инвестирала 1,1 милијарду евра, легитимно тражи део тог концерна са којим ће, моћи да заштити своје интересе. Осим тога што су ’Дијамант‘ и ’Фриком‘ фирме које су ван Хрватске, па подлежу српским законима и што у односу на оне у Хрватској боље стоје, ни добри односи Србије и Русије у том контексту, нису безначајна чињеница“, додаје Савић.