Srbi spokojni, Rusi „okupiraju“ Hrvatsku

Prema pisanju slovenačkog lista „Finace“, te akcije će „Sberbanka“ prodati kako bi delimično nadoknadila potencijalne gubitke koje će imati na kreditima koje je odobrila „Agrokoru“. One na Ljubljanskoj berzi sada vrede oko 40 miliona evra. Kriza u „Agrokoru“ je loše uticala na deonice „Merkatora“ koje su ove godine pale 48 odsto.

Najnoviji potez „Sberbanke“ došao je, međutim, samo desetak dana pošto je nadležnim sudovima u Beogradu i Zrenjaninu ona predala zahteve za zabranu prodaje imovine srpskih firmi „Frikoma“ i „Dijamanta“ koje su u sastavu „Agrokora“.

Privredni sud u Beogradu je, na predlog ruske „Sberbanke“, doneo rešenje za određivanje privremene mere obezbeđenja, čime je hrvatskoj kompaniji „Ledo“, koja posluje u okviru „Agrokora“, zabranio otuđenje i opterećenje 100 odsto udela u kompaniji „Frikom“. „Sberbanka“ je na taj način osigurala da će im hrvatski koncern vratiti kredit u iznosu od 100 miliona evra, uz kamatu od 1,32 miliona evra.

Na pitanje čemu u takvoj situaciji može da se nada 11.200 zaposlenih u „Agrokorovim“ firmama u Srbiji — „Merkatoru S“, „Frikomu“ i „Dijamantu“, profesor Ekonomskog fakulteta veruje da bi promena vlasnika za njih bila sasvim dobra solucija.

„Ja ne mislim da je za te radnike i državu Srbiju loša situacija ako ’Frikom‘ i ’Dijamant‘ promene vlasnika. To je u tržišnoj privredi normalna situacija. Oni su samostalna preduzeća i ne stoje loše i sam prinudni upravnik ’Agrokora‘ Ante Ramljak je priznao da su oni bolji deo ’Agrokora‘“, kaže Savić.

 „’Sberbanka‘ kao najveći poverilac, koja je do sada u ’Agrokor‘ investirala 1,1 milijardu evra, legitimno traži deo tog koncerna sa kojim će, moći da zaštiti svoje interese. Osim toga što su ’Dijamant‘ i ’Frikom‘ firme koje su van Hrvatske, pa podležu srpskim zakonima i što u odnosu na one u Hrvatskoj bolje stoje, ni dobri odnosi Srbije i Rusije u tom kontekstu, nisu beznačajna činjenica“, dodaje Savić.