Кулпин- село које је младост напустила

Јармина Нонграђи, пензионерка и староседелац Кулпина додала је да се од 15.000 динара, колика јој је пензија, може само преживљавати, а додатно отежава то што су машине смањиле потребу за надничарским радом. Брине је што су село масовно напустили млади и каже да је и њен унук отишао трбухом за крухом у Словачку.

"Запослења нема, али кад се нешто нађе млади бирају и неће баш да раде било шта. Мој унук док је био овде ујутру иде на њиву, а његови другари из кафане",  уочава Нонграђи проблематику данашњег друштва и закључује да су и родитељи криви што своју децу данас подижу као принчеве и принцезе.

У дворцу, где је „привремено – па се одужило”, смештена Месна заједница дочекао нас је секретар Златко Харминц, који каже да се са оним што селу стиже из општинског буџета Бачког Петровца, не може много урадити.

"На годишњем нивоу месна канцеларија самостално располаже с 2,2 милиона динара. С тим се слабо шта може урадити, а при том немамо рачуновођу ни књиковођу, нити адекватан простор за рад органа Месне заједнице", каже Харминц.

При доласку у село, нисмо могли да не приметимо изливену канализацију. Харминц објашњава да то није необично, јер насеље има само уличну канализациону мрежу са шахтовима, без прикључака и пречистача.

"Нама је овде највећи недостатак и приоритет вода, пошто је пуна арсена и није за пиће. Имамо еко-бунар где Кулпичани долазе на воду, једну чесму за цело село", каже Харминц и сматра да иако проблем воде треба решавати, за сада та једна чесма покрива потребе 2.700 мештана за водом за пиће.

Харминц каже да би младима можда требало више, али слабо има младих...

По његовим речима пошто је Кулпин познат по двојезичној настави која се одржава на словачком и српском, млади највише одлазе у Словачку, где лако добију папире на основу порекла њихових родитеља, а од скоро одлазе и деца већ после основне школе, да тамо заврше средњу и још лакше остану да живе и раде.

"Земља се сада обрађује тракторима, нема више копања и баш смо пре неки дан причали о томе како су њиве празне", каже Харминц потврђујући причу Јармине Нонграђи.

Он каже да су некада са југа Србије долазили у Кулпин да беру хмељ и паприку, али сад је све то скоро мртво.

"Не видим шта је овде решење. Можда када би се отворила нека фабрика у индистријској зони која би нудила запослење макар за пар стотина људи. Мислим да би одмах било све другачије",  каже Харминц и додаје да не желе баш сви да иду у иностранство, али кад је човек приморан, онда се лакше и одлучи на одлазак.

У селу, како је рекао, од 1000 кућа у којима неко живи, 500 њих има прикључке за интернет, тако да то није проблем и то добро функционише.

Харминц сматра да не би било лоше да се у селу успостави озвучење које ће мало ујутру пуштати музику, а после разглашавати сервисне вести, од тога ко је умро, преко тога који се производи могу наћи на пијаци. Село има и Дом културе, али Харминц каже да се ретко шта тамо дешава не толико због недостатка садржаја, колико због мањка публике.

На крају је и Харминц само слегао раменима и рекао искрено- тешко је.

Катарина Бачкалић