У Бу­ков­цу одр­жан За­ви­чај­ни збор-ко­сид­ба

Тра­ди­ци­о­нал­ној ма­ни­фе­ста­ци­ји, ко­ју су ор­га­ни­зо­ва­ли За­ви­чај­но удру­же­ње “Ма­ња­ча” и Са­вез кра­ји­шких удру­же­ња, при­су­ство­вао је ми­ни­стар за рад, за­по­шља­ва­ње, бо­рач­ка и со­ци­јал­на пи­та­ња Алек­сан­дар Ву­лин, пот­пред­сед­ник По­кра­јин­ске вла­де Ђор­ђе Ми­ли­ће­вић, по­кра­јин­ски се­кре­тар за ре­ги­о­нал­ни раз­вој, ме­ђу­ре­ги­о­нал­ну са­рад­њу и ло­кал­ну са­мо­у­пра­ву Ог­њен Бје­лић, пред­став­ни­ци Вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске и број­ни го­сти. 

То­ком це­лог да­на ор­га­ни­зо­ва­не су спорт­ско-ви­те­шке ди­сци­пли­не, бо­гат кул­тур­но - за­бав­ни про­грам, так­ми­че­ње у ко­ше­њу тра­ве, за ко­је се, пре­ма ре­чи­ма ор­га­ни­за­тор­ке Ран­ке Ср­дић Ми­лић, при­ја­ви­ло 16 ко­са­ца, ме­ђу ко­ји­ма су и они ко­ји су већ осва­ја­ли ти­ту­ле. Број­ни љу­ди оку­пи­ли су се да се дру­же са сво­јим су­на­род­ни­ци­ма и да се под­се­те сво­јих оби­ча­ја.

“Ве­ли­ко је за­до­вољ­ство би­ти на ова­квој ма­ни­фе­ста­ци­ји, а По­кра­јин­ска вла­да је по­др­жа­ла и по­др­жа­ва­ће ова­кве ску­по­ве ко­ји тра­ди­ци­ју и кул­ту­ру Вој­во­ди­не још ви­ше бо­га­те у сми­слу то­ле­ран­ци­је и мул­ти­е­тич­но­сти“, ре­као је Ђор­ђе Ми­ли­ће­вић.

“Ле­по је ви­де­ти ка­ко ови љу­ди кроз ста­ре ве­шти­не чу­ва­ју тра­ди­ци­ју сво­јих ста­рих кра­је­ва и та­кве ства­ри тре­ба што ви­ше не­го­ва­ти.”

Ми­ни­стар у Вла­ди Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­лин ре­као је да срп­ски на­род тре­ба да не­гу­је сво­је раз­ли­чи­то по­ре­кло, ко­је нас чи­ни та­квим ка­кви је­смо. Он је ис­та­као да срп­ски на­род жи­ви на раз­ли­чи­тим про­сто­ри­ма и сход­но то­ме је гра­дио сво­ју исто­ри­ју, раз­ли­чи­тост и по­себ­ност, али све те раз­ли­ке чи­не јед­ну це­ли­ну.

“Кра­ји­шни­ци су у Ср­би­ју до­не­ли оно нај­бо­ље што има­ју да да­ју. Ја сам  по­но­сан на све ове че­сти­те и по­ште­не љу­де, сто­га др­жа­ва Ср­би­ја мо­ра да по­мог­не да се оно нај­бо­ље што има­мо у на­шој тра­ди­ци­ји са­чу­ва“, по­ру­чио је Ву­лин.

Цве­та Амиџић, ко­ја има 78 го­ди­на, от­кри­ла нам је да иако ни­ко ни­је хтео да је до­ве­де на За­ви­чај­ни збор од мла­ђих уку­ћа­на, она је ипак до­шла и то пе­шке. Ка­же, тре­ба­ло јој је два са­та да стиг­не, али јој то ни­је пред­ста­вљао про­блем, јер ужи­ва да се под­се­ти вре­ме­на из свог де­тињ­ства.

То­мић Ми­ле ре­дов­ни по­се­ти­лац овог збо­ра по­ру­чио је да не­ма ра­ја без род­но­га кра­ја, нит ми­ли­не без јањ­ске до­ли­не. Он ка­же да му се нај­ви­ше сви­ђа то што се на Збо­ру осе­ћа као да је у Бо­сни, од­но­сно код ку­ће.

Че­ка­ју­ћи зва­нич­но отва­ра­ње про­гра­ма гру­па му­шка­ра­ца је пе­ва­ла из­вор­не кра­ји­шне пе­сме, ко­је пе­ва­ју о жи­во­ту и оби­ча­ји­ма и још су дав­но ка­ко ка­жу њи­хо­ви пре­ци пе­ва­ли те исте пе­сме. Ка­ко је об­ја­снио Ми­ло­рад Те­ша­но­вић из Бу­ков­ца по­ре­клом са Ма­ња­че, те пе­сме пе­ва це­ла Бо­сан­ска кра­ји­на, Книн­ска кра­ји­на, Ли­ка, Ба­ни­ја и Дал­ма­ци­ја и увек сим­бо­ли­шу не­ку љу­бав, хе­рој­ство, по­се­ло и дру­же­ње. На­чин пе­ва­ња се зо­ве бе­ћа­рац и у дав­ним вре­ме­ни­ма оби­чај је био да се му­шкар­ци и же­не над­пе­ва­ва­ју.

По­се­ти­о­ци су има­ли при­ли­ке и да се под­се­те тра­ди­ци­о­нал­них спорт­ских ига­ра, да ужи­ва­ју у му­зи­ци гу­сла­ра, ди­пла­ра, фру­ла­ша и там­бу­ра­ша, да се дру­же у при­ро­ди, а Се­ли­шту у Бу­ков­цу по ре­чи­ма не­ких од по­се­ти­ла­ца де­фи­ни­тив­но их под­се­ћа на род­ни крај.

К. Бач­ка­лић

Фото: С. Шушњевић