U Bu­kov­cu odr­žan Za­vi­čaj­ni zbor-ko­sid­ba

Tra­di­ci­o­nal­noj ma­ni­fe­sta­ci­ji, ko­ju su or­ga­ni­zo­va­li Za­vi­čaj­no udru­že­nje “Ma­nja­ča” i Sa­vez kra­ji­ških udru­že­nja, pri­su­stvo­vao je mi­ni­star za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja Alek­san­dar Vu­lin, pot­pred­sed­nik Po­kra­jin­ske vla­de Đor­đe Mi­li­će­vić, po­kra­jin­ski se­kre­tar za re­gi­o­nal­ni raz­voj, me­đu­re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju i lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu Og­njen Bje­lić, pred­stav­ni­ci Vla­de Re­pu­bli­ke Srp­ske i broj­ni go­sti. 

To­kom ce­log da­na or­ga­ni­zo­va­ne su sport­sko-vi­te­ške di­sci­pli­ne, bo­gat kul­tur­no - za­bav­ni pro­gram, tak­mi­če­nje u ko­še­nju tra­ve, za ko­je se, pre­ma re­či­ma or­ga­ni­za­tor­ke Ran­ke Sr­dić Mi­lić, pri­ja­vi­lo 16 ko­sa­ca, me­đu ko­ji­ma su i oni ko­ji su već osva­ja­li ti­tu­le. Broj­ni lju­di oku­pi­li su se da se dru­že sa svo­jim su­na­rod­ni­ci­ma i da se pod­se­te svo­jih obi­ča­ja.

“Ve­li­ko je za­do­volj­stvo bi­ti na ova­kvoj ma­ni­fe­sta­ci­ji, a Po­kra­jin­ska vla­da je po­dr­ža­la i po­dr­ža­va­će ova­kve sku­po­ve ko­ji tra­di­ci­ju i kul­tu­ru Voj­vo­di­ne još vi­še bo­ga­te u smi­slu to­le­ran­ci­je i mul­ti­e­tič­no­sti“, re­kao je Đor­đe Mi­li­će­vić.

“Le­po je vi­de­ti ka­ko ovi lju­di kroz sta­re ve­šti­ne ču­va­ju tra­di­ci­ju svo­jih sta­rih kra­je­va i ta­kve stva­ri tre­ba što vi­še ne­go­va­ti.”

Mi­ni­star u Vla­di Re­pu­bli­ke Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­lin re­kao je da srp­ski na­rod tre­ba da ne­gu­je svo­je raz­li­či­to po­re­klo, ko­je nas či­ni ta­kvim ka­kvi je­smo. On je is­ta­kao da srp­ski na­rod ži­vi na raz­li­či­tim pro­sto­ri­ma i shod­no to­me je gra­dio svo­ju isto­ri­ju, raz­li­či­tost i po­seb­nost, ali sve te raz­li­ke či­ne jed­nu ce­li­nu.

“Kra­ji­šni­ci su u Sr­bi­ju do­ne­li ono naj­bo­lje što ima­ju da da­ju. Ja sam  po­no­san na sve ove če­sti­te i po­šte­ne lju­de, sto­ga dr­ža­va Sr­bi­ja mo­ra da po­mog­ne da se ono naj­bo­lje što ima­mo u na­šoj tra­di­ci­ji sa­ču­va“, po­ru­čio je Vu­lin.

Cve­ta Amidžić, ko­ja ima 78 go­di­na, ot­kri­la nam je da iako ni­ko ni­je hteo da je do­ve­de na Za­vi­čaj­ni zbor od mla­đih uku­ća­na, ona je ipak do­šla i to pe­ške. Ka­že, tre­ba­lo joj je dva sa­ta da stig­ne, ali joj to ni­je pred­sta­vljao pro­blem, jer uži­va da se pod­se­ti vre­me­na iz svog de­tinj­stva.

To­mić Mi­le re­dov­ni po­se­ti­lac ovog zbo­ra po­ru­čio je da ne­ma ra­ja bez rod­no­ga kra­ja, nit mi­li­ne bez janj­ske do­li­ne. On ka­že da mu se naj­vi­še svi­đa to što se na Zbo­ru ose­ća kao da je u Bo­sni, od­no­sno kod ku­će.

Če­ka­ju­ći zva­nič­no otva­ra­nje pro­gra­ma gru­pa mu­ška­ra­ca je pe­va­la iz­vor­ne kra­ji­šne pe­sme, ko­je pe­va­ju o ži­vo­tu i obi­ča­ji­ma i još su dav­no ka­ko ka­žu nji­ho­vi pre­ci pe­va­li te iste pe­sme. Ka­ko je ob­ja­snio Mi­lo­rad Te­ša­no­vić iz Bu­kov­ca po­re­klom sa Ma­nja­če, te pe­sme pe­va ce­la Bo­san­ska kra­ji­na, Knin­ska kra­ji­na, Li­ka, Ba­ni­ja i Dal­ma­ci­ja i uvek sim­bo­li­šu ne­ku lju­bav, he­roj­stvo, po­se­lo i dru­že­nje. Na­čin pe­va­nja se zo­ve be­ća­rac i u dav­nim vre­me­ni­ma obi­čaj je bio da se mu­škar­ci i že­ne nad­pe­va­va­ju.

Po­se­ti­o­ci su ima­li pri­li­ke i da se pod­se­te tra­di­ci­o­nal­nih sport­skih iga­ra, da uži­va­ju u mu­zi­ci gu­sla­ra, di­pla­ra, fru­la­ša i tam­bu­ra­ša, da se dru­že u pri­ro­di, a Se­li­štu u Bu­kov­cu po re­či­ma ne­kih od po­se­ti­la­ca de­fi­ni­tiv­no ih pod­se­ća na rod­ni kraj.

K. Bač­ka­lić

Foto: S. Šušnjević