Затвори претрпани, градиће шест нових павиљона
НОВИ САД: Казнено-поправни завод “Забела” код Пожаревца расписао је јавни позив за извођача радова на изградњи шест павиљона чиме ће капацитет затвора, који је тренутно пренасељен, бити повећан на 320 места.
Вредност посла је око 250 милиона динара без ПДВ-а, а рок за подношење понуда је 14. јул до 12 часова. Према плану Стратегије за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција овај посао би требало да буде завршен до краја 2020. године.
Према ранијим извештајима Савета Европе, на 100 затворских места у Србији долазило је 110 затвореника. Последњих неколико година затворски капацитети су повећани. У Србији је почетком 2015. године у затворима било 10.288 људи. Иако је то знатно мање у односу на раније стање, затвори у Србији су и даље пренатрпани.
По извештају Савета Европе за 2012. годину, Србија се нашла међу државама у којима постоји бројна затворска популација (стопа затварања је била 153,2), а осим тога је заузела прво место међу чланицама Савета Европе с великом густином насељености у затворима од 172,3, констатује се у наведеној Стратегији. Због тога је Влада Србије донела Стратегију за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године.
Стратегијом је предвиђено да би до краја године требало да буде завршена изградња новог пријемног објекта у Казнено- поправном заводу у Нишу, као и реконструкција смештајних капацитета у Специјалној затворској болници у Београду.
До краја следеће године и Панчево би требало да добије нови затворски комплекс за смештај 500 затвореника.
Током 2019. године у плану је изградња новог затворског комплекса у Каргујевцу за смештај 400 осуђеника, реконструкција смештајних капацитета у Окружном затвору Београд и изградња и реконструкција смештајних капацитета у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици.
До краја ове године Стратегијом је планирана и израда смерница за пружање подршке осуђеним лицима након изласка с издржавања казне, анализе важећег кривичног законодавства и разматрање могућности измене услова под којима се може изрећи казна рада у јавном интересу, као и увођења замене правоснажно изречених казни затвора до једне године ванзаводским санкцијама и мерама.
Предвиђено је да, у првој половини ове године, буде израђена анализа важећег кривичног законодавства и размотрене могућности прописивања нових алтернативних мера. Њима се начин извршења казне затвора мења тако што би осуђени део дана проводио на радном месту ван завода, а остатак у заводу.
Неопходно је израдити и анализу постојећег система и добре праксе развијених система у погледу израде извештаја о личности окривљеног, наводи се у Стратегији. У другој половини године планирана је припрема и реализација пилот-пројекта за израду извештаја о личности окривљеног.
До краја године би требало да буду успостављене и процедуре за међуресорну сарадњу министарстава правде, рада и социјалне политике, унутрашњих послова и образовања. Такође, веома је важно радити и на успостављању процедуре за међусобну сарадњу канцеларија за алтернативне санкције с одређеним субјектима јединица локалне самоуправе.
У току је израда анализе кривичног законодавства, уз разматрање могућности да се у Кривичном законику детаљно уреди институт условног отпуста уз испуњење обавезе предвиђене кривичноправним одредбама, као и да се у кривичном законодавству установе надлежности судије за извршење у поступку факултативног отпуста због неизвршавања обавеза.
Стратегијом је предвиђено боље повезивање службе за третман у заводима и повереничке службе приликом извештавања поводом молбе за условни отпуст да би суд био у могућности да у целини сагледа степен реализације програма поступања и услове за прихват осуђеног, као и најцелисходније мере које треба да изврши за време трајања условног отпуста.
До краја године требало би да буде урађена и анализа спроведених измена закона у вези с одређивањем условног отпуста и повезаности те мере и рецидивизма осуђених лица, наводи се у том документу.
Д. Николић