Zatvori pretrpani, gradiće šest novih paviljona

Vrednost posla je oko 250 miliona dinara bez PDV-a, a rok za podnošenje ponuda je 14. jul do 12 časova. Prema planu Strategije za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija ovaj posao bi trebalo da bude završen do kraja 2020. godine.

Prema ranijim izveštajima Saveta Evrope, na 100 zatvorskih mesta u Srbiji dolazilo je 110 zatvorenika. Poslednjih nekoliko godina zatvorski kapaciteti su povećani. U Srbiji je početkom 2015. godine u zatvorima bilo 10.288 ljudi. Iako je to znatno manje u odnosu na ranije stanje, zatvori u Srbiji su i dalje prenatrpani.

Po izveštaju Saveta Evrope za 2012. godinu, Srbija se našla među državama u kojima postoji brojna zatvorska populacija (stopa zatvaranja je bila 153,2), a osim toga je zauzela prvo mesto među članicama Saveta Evrope s velikom gustinom naseljenosti u zatvorima od 172,3, konstatuje se u navedenoj Strategiji. Zbog toga je Vlada Srbije donela Strategiju za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2020. godine.

Strategijom je  predviđeno da bi do kraja godine trebalo da bude završena izgradnja novog prijemnog objekta u Kazneno- popravnom zavodu u Nišu, kao i rekonstrukcija smeštajnih kapaciteta u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu.

Do kraja sledeće godine i Pančevo bi trebalo da dobije novi zatvorski kompleks za smeštaj 500 zatvorenika.

Tokom 2019. godine u planu je izgradnja novog zatvorskog kompleksa u Kargujevcu za smeštaj 400 osuđenika, rekonstrukcija smeštajnih kapaciteta u Okružnom zatvoru Beograd i izgradnja i rekonstrukcija smeštajnih kapaciteta u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici.

Do kraja ove godine Strategijom je planirana i izrada smernica za pružanje podrške osuđenim licima nakon izlaska s izdržavanja kazne, analize važećeg krivičnog zakonodavstva i razmatranje mogućnosti izmene uslova pod kojima se može izreći kazna rada u javnom interesu, kao i uvođenja zamene pravosnažno izrečenih kazni zatvora do jedne godine vanzavodskim sankcijama i merama.

Predviđeno je da, u prvoj polovini ove godine, bude izrađena analiza važećeg krivičnog zakonodavstva i razmotrene mogućnosti propisivanja novih alternativnih mera. Njima se način izvršenja kazne zatvora menja tako što bi osuđeni deo dana provodio na radnom mestu van zavoda, a ostatak u zavodu.

Neophodno je izraditi i analizu postojećeg sistema i dobre prakse razvijenih sistema u pogledu izrade izveštaja o ličnosti okrivljenog, navodi se u Strategiji. U drugoj polovini godine planirana je  priprema i realizacija pilot-projekta za izradu izveštaja o ličnosti okrivljenog.

Do kraja godine bi trebalo da budu uspostavljene i procedure za međuresornu saradnju ministarstava pravde, rada i socijalne politike, unutrašnjih poslova i obrazovanja. Takođe, veoma je važno raditi i na uspostavljanju procedure za međusobnu saradnju kancelarija za alternativne sankcije s određenim subjektima jedinica lokalne samouprave.

U toku je izrada analize krivičnog zakonodavstva, uz razmatranje mogućnosti da se u Krivičnom zakoniku detaljno uredi institut uslovnog otpusta uz ispunjenje obaveze predviđene krivičnopravnim odredbama, kao i da se u krivičnom zakonodavstvu ustanove nadležnosti sudije za izvršenje u postupku fakultativnog otpusta zbog neizvršavanja obaveza.

Strategijom je predviđeno bolje povezivanje službe za tretman u zavodima i povereničke službe prilikom izveštavanja povodom molbe za uslovni otpust da bi sud bio u mogućnosti da u celini sagleda stepen realizacije programa postupanja i uslove za prihvat osuđenog, kao i najcelishodnije mere koje treba da izvrši za vreme trajanja uslovnog otpusta.

Do kraja godine trebalo bi da bude urađena i analiza sprovedenih izmena zakona u vezi s određivanjem uslovnog otpusta i povezanosti te mere i recidivizma osuđenih lica, navodi se u tom dokumentu.

D. Nikolić