Затвори претрпани, градиће шест нових павиљона

Вредност посла је око 250 милиона динара без ПДВ-а, а рок за подношење понуда је 14. јул до 12 часова. Према плану Стратегије за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција овај посао би требало да буде завршен до краја 2020. године.

Према ранијим извештајима Савета Европе, на 100 затворских места у Србији долазило је 110 затвореника. Последњих неколико година затворски капацитети су повећани. У Србији је почетком 2015. године у затворима било 10.288 људи. Иако је то знатно мање у односу на раније стање, затвори у Србији су и даље пренатрпани.

По извештају Савета Европе за 2012. годину, Србија се нашла међу државама у којима постоји бројна затворска популација (стопа затварања је била 153,2), а осим тога је заузела прво место међу чланицама Савета Европе с великом густином насељености у затворима од 172,3, констатује се у наведеној Стратегији. Због тога је Влада Србије донела Стратегију за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године.

Стратегијом је  предвиђено да би до краја године требало да буде завршена изградња новог пријемног објекта у Казнено- поправном заводу у Нишу, као и реконструкција смештајних капацитета у Специјалној затворској болници у Београду.

До краја следеће године и Панчево би требало да добије нови затворски комплекс за смештај 500 затвореника.

Током 2019. године у плану је изградња новог затворског комплекса у Каргујевцу за смештај 400 осуђеника, реконструкција смештајних капацитета у Окружном затвору Београд и изградња и реконструкција смештајних капацитета у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици.

До краја ове године Стратегијом је планирана и израда смерница за пружање подршке осуђеним лицима након изласка с издржавања казне, анализе важећег кривичног законодавства и разматрање могућности измене услова под којима се може изрећи казна рада у јавном интересу, као и увођења замене правоснажно изречених казни затвора до једне године ванзаводским санкцијама и мерама.

Предвиђено је да, у првој половини ове године, буде израђена анализа важећег кривичног законодавства и размотрене могућности прописивања нових алтернативних мера. Њима се начин извршења казне затвора мења тако што би осуђени део дана проводио на радном месту ван завода, а остатак у заводу.

Неопходно је израдити и анализу постојећег система и добре праксе развијених система у погледу израде извештаја о личности окривљеног, наводи се у Стратегији. У другој половини године планирана је  припрема и реализација пилот-пројекта за израду извештаја о личности окривљеног.

До краја године би требало да буду успостављене и процедуре за међуресорну сарадњу министарстава правде, рада и социјалне политике, унутрашњих послова и образовања. Такође, веома је важно радити и на успостављању процедуре за међусобну сарадњу канцеларија за алтернативне санкције с одређеним субјектима јединица локалне самоуправе.

У току је израда анализе кривичног законодавства, уз разматрање могућности да се у Кривичном законику детаљно уреди институт условног отпуста уз испуњење обавезе предвиђене кривичноправним одредбама, као и да се у кривичном законодавству установе надлежности судије за извршење у поступку факултативног отпуста због неизвршавања обавеза.

Стратегијом је предвиђено боље повезивање службе за третман у заводима и повереничке службе приликом извештавања поводом молбе за условни отпуст да би суд био у могућности да у целини сагледа степен реализације програма поступања и услове за прихват осуђеног, као и најцелисходније мере које треба да изврши за време трајања условног отпуста.

До краја године требало би да буде урађена и анализа спроведених измена закона у вези с одређивањем условног отпуста и повезаности те мере и рецидивизма осуђених лица, наводи се у том документу.

Д. Николић