Јанковић: Немамо обједињену базу података о дискриминацији
БЕОГРАД: У Србији још не постоји обједињена база података о дискриминацији, иако институција Повереника за заштиту равноправности даје годинама препоруке да се она изради, изјавила је данас повереница Бранкица Јанковић.
Јанковић каже да Повереник у оквиру редовног годишњег извештаја о стању у области равноправности даје препоруке и наводи да постоји потреба да се води евиденција на централном нивоу.
"Таква база података не постоји и то отежава праћење дискриминације и мерење ефеката мера које се спроводе у циљу њеног смањења", навела је Јанковић на конференцији "Јачање људских права и сузбијање дискриминације осетљивих група кроз подршку имплементацији антидискриминационог правног оквира".
Јанковић је навела да подаци на основу броја притужби показују да је дискриминација најприсутнија на тржишту рада.
"Не треба да имамо ниједан случај дискриминације, али то је тешко постићи. Не постоји држава у којој се не крше људска права, али дискриминацију треба да сведемо на најмању могућу меру", каже повереница.
На конференцији Повереника за заштиту равноправности представљени су резултати пројекта "Јацање људских права и сузбијање дискриминације осетљивих група кроз подршку имплементације антидискриминационог правног оквира" који је намењен утврђивању индикатора дискриминације у Србији за три друштвене групе: жене, особе са физичким инвалидитетом и старији.
Повереница Бранкица Јанковић истакла је да је пројекат обезбедио добар алат за ефикаснију борбу против дискриминације, што је потврдила и заменица амбасадора Велике Британије Трејси Галагер.
Галагер је рекла да је унапређење људских прва и сузбијање дискриминације сложен и дуготрајан задатак, али да жели да верује да је остварен напредак у тој области, без озбира на препреке.
Резултати пројекта су указали на то да су особе са инвалидитетом у највећој мери сусрећу са дискриминацијом на тржишту рада, али је дискриминација честа и на основу пола и узраста.
Дискриминација особа са инвалидитетом је, како су показали резултати, додатно изражена у односу на пружање прилике да учествују у интервјуима за посао. Они су чак седам пута ређе позивани на интервјуе за посао у односу на остале особе, показали су резултати пројекта.
Дискриминација је исто тако присутна у области образовања, живота у заједници и здравству, те управо ове области треба да буду приоритети у борби против ове изузетно лоше појаве.
Пројекат су подржале јавне личности из света спорта, културе и уметности: Аја Јунг, Власта Велисављевић, Мирјана Карановић, Тихомир Станић, Тамара Грујић, Борислава Перић, Тања Петровић и Бојан Перић.