Почео девети Миксер фестивал

Отварајући фестивал креативна директорка Маја Лалић истакла је да је за њих ово тешка година, али да су научили да све ствари посматрају са светлије стране те тако и одлазак из Савамеле гледају као нови почетак.



"Миксер фестивал се вратио кући, у силосе", рекла је Лалић и захвалила новом пријатељу манифестације тиму "Нордеус" компаније, која показује како млади креативни људи не одлазе већ остају овде и који су у једном од силоса креирали "фантастичан дигитални свет".



Креативни директор "Нордеуса" Дерил Клулоу, који је из Лондона дошао у Београд да живи, каже да је тешко пронаћи место за излагање као што су силоси.

Миксер фестивал/Тањуг фото

"Места попут овог разбијају границе и дозвољавају да погледате радове других, било да су они у дигиталном свету или настали традициналним приступима. Имамо слике, илустрације, музику, све то помешати и разбити границе је довољно инспиративно", рекао је Клулоу. 



Он је Танјугу рекао да се "Нордеус" ове године доста посветио образовању и заједници, радећи са различитим компанијама у Србији и сматрали су да је "Миксер фестивал" најбољи начин да покажу свој рад, да се људи изван ИТ и гејминг света упознају са њиховим радом.



"Миксер фестивал" је отворио гудачки ансамбл "Лола Класик", а уметнички руководилац Љубиша Јовановић каже да оно што Маја и Иван Лалић чине за све у Београду даје наду да ћемо преживети сва времена, да ће опстати не само уметност, музика, већ и став према стваралаштву који они негују.

Маја Лалић/Тањуг фото

Класична музика је део живота. Ови млади људи свирају Моцарта и Пјацолу, Бреговића, а завршиће са темом из ''Star Wars''. Музика је универзална и овде гледамо уметност избеглица. Све је то сјајан микс који нас води можда у бољу будућност", истакао је Јовановић у изјави Танјугу.



"Миксер фестивал" се ове године бави свим облицима кретања у савременом друштву у 21. веку, а кључне теме обрађиваће се кроз добро познате сегменте: Миксер Талкс, Питања града, Дизајн, Визуелне уметности, Еду зона, Миксер Кидс, Кино Миксер и Миксер Мјузик.



Трећи пут се организује регионална мултимедијална изложба "Блацк Box 2017", која се према речима аутора Марка Лађушића бави младим ауторима и граничним областима уметности и посвећана је ауторима који се баве дизајном и који нису етаблирани у ликовном животу овде, али су врло интересантни.



"Ове године тема је ''Пад у будућност'' која је врло актуелна зато што се бави тим неким граничним ситуацијама када говоримо о контексту времена у коме живимо, пре свега о технологијама, неолибералном капитализму који нас гази деценијама. Имамо нове проблеме који се тичу егзистенције, то је страх од технологије, тероризам. Постоји једна забуна да постоји неко глобално решење, а заправо видимо анархију, јер се модеран човек једноставно не сналази", приметио је Лађушић.

Марко Лађушић/Тањуг фото

Изложба "Ghost Пројецт", традиционална смотра младих талената, која је кренула као српска платформа за откривање талената, а онда постала међународна платформа за ауторе из области индустријског дизајна, овога пута представља 30-так радова из преко 15 земаља Европе, али и Хонг Конга. 



"Многи од тих младих аутора су се укључили у фестивал јер доносе занимљива искуства, посебно у раду са децом, са становништвом у креирању намештаја у јавним просторима и има занимљивих тема које се преклапају са нашим идејама о граду који укључује све нас", објаснила је Маја Лалић.



То је, према њеним речима, нека врста чворишта где гости фестивала, експерти, и млади људи се сусрећу и размењују своја знања.



"Ghost Пројецт" се ове године бави "новим номадима", а Лалић каже да смо сви ми нови номади.



"Миграција се не односи само на избеглице, него смо сви ми на неки начин у покрету. Данашње друштво и 21. века дефинишу кретње људи - из села бежимо у градове, из запуштених делова градова бежимо у развијеније, уметници траже нове хоризноте, саобраћај, туризам. Више није важно где је наше радно место, ако имамо компјутер и интернет можемо да глумимо да смо било где на планети", истиче Лалић. 



Градови, како примећује она, више не могу да се раде на основу урбанистичких планова, јер технологија мења начин на који живимо и понашамо се, те је потребан много флексибилнији начин планирања града и много партиципативнији. 



"О томе причамо овде. Не знамо све одговоре, али зато смо се овде окупили да видимо шта даље", поручила је Лалић.