Кристина Јевтовић музиком савладава и животне препреке
Из учионице број 1 у приземљу Музичке школе Исидор Бајић у Новом Саду чује се музику Шопена, Моцарата и Баха. Тече један од редовних часова клавира који Кристина Јевтовић има код професорке Биљане Дабић.
У току су припреме за Кристинин наступ 21. јуна на Светски дан музике, када ће на заједничком концерту свирати с ученицима школе, награђеним на овогодишњим такмичењима. Посебност допуњава чињеница да је Кристина особа с тешком прогресивном болешћу и да од ове школске године успешно ради са професорком Дабић, чланицом инклузивног професорско – педагошког тима школе.
“Тренутно ми се у програму који припремам највише свиђа Бах, Француска свита у д–молу“, каже Кристина и истиче да јој бављење музиком много значи. “Кроз свирање стичем, на првом месту, самопоуздање. Музика је у мени, део је мене и без ње бих се осећала празно. Она ми помаже да употпуним себе и своју личност.”
Каже нам и да су сва деца у њеном разреду дивна и да се њима лепо уклопила
„Разред нам је јако сложан. Најбољи смо у школи, и појединачно и колективно смо јако успешни. Наш оркестар пре неку недељу у Белгији освојио је прву награду, лауреат је на такмичењу. Због тога смо сви јако поносни.”
На светском дану музике 21. јуна Кристина ће свирати Шопенову композицију Соувенир де Паганини. Ипак, каже да јој је почетак у средњој школи био баш тежак.
Успех прати вредне и храбре
Кристина Јевтовић је понела Вукову диплому из Оснвне школе “Јован Поповић”, била је ђак генерације Основне музичке школе “Јосип Славенски” са освојених 36 награда на међународним и републичким такмичењима, из теорије музике и клавира. Била је међу двадесторо изабраних на конкурсу “Учим + знам = вредим” акција која у последње две године промовише праве вредности - децу која су се истакла у одређеним областима, од науке и уметности до спорта. Билборд с Кристинином фотографојом је стајао у децембр прошле године на кеју у Новом Саду преко пута кафеа Цепелин. Ова девојчица је тада изазвала велку пажњу међа, јавности и политичара.
“Требало се на све прилагодити после моје основне музичке школе “Јосип Славенски”. Средња школа је много захтевнија, мора много више да се вежба и на другачији начин, другачије се и ствари очекују од ђака, рачуна се да сте се определили за то да будете професионалац и већа је одговорност.”
О овом специфичном сегменту свог рада (има и једног слепог ђака), у својој вишедеценијској професоркој каријери у овој школи, Биљана Дабић каже:
“Рад са децом с ивалидитетом изисикује велику одговорност, инвентивност и велико давање. Кристина је, од ове године у првом разреду средње у мојој класи, првенствено, једно дивно биће. Интелигентна, музикална, толерантна и велики је другар. Позитивно гледа и на свој проблем, и позитивно гледа на будућност. Испочетка план није био да иде на такмичења због прилагођавања обавезама и захтевима средње школе. Међутим, уследио је један јавни час на којем је Кристина, одсвиравши Баха, изненадила не само мене него и моје колеге. Одмах сам одлучила – идемо на такмичење. И на њему је Кристина освојила врло високу награду. Јако сам задовољна и надам се да ће и убудуће рад с њом дати резултате. На ствари гледамо позитивно мада нико, ни за себе самог, не може све предвидети“, каже професорка Дабић и не крије задовољство што је управа школе на челу директорком Радмилом Ракин Мартиновић одлучила да Кристина, као велики борац са својим проблемом и јако добар ђак, постигнутим резултатима, заслужује да на Светски дан музике наступи с осталим награђеним ђацима.
Кристина је у децембру месецу учествовала и на Републичком такмичењу из теорије музике, а пре неколико дана је с Хором школе “Исидор Бајић” отпутовала на такмичење у Бјељину.
За остварење жеља и исопуњавање свих обавеза Кристини је непходна и помоћ маме Јадранке Гаврилов. Ту је да јој се нађе у саваладавању тих неколико степника који воде до учионице.
“С професорком Биљаном Дабић Кристина је успоставила дивну сарадњу, јако добар контакт и она јој је сада као трећи родитељ“, поверила нам је мама уз велику и разложну наду у неке нове лепе моменте и заједничке успехе.
Текст и фото: В. Црњански