Језичке недоумице: Брука у Руменци
Наш верни читалац из Апатина подсетио ме је на један „језички проблем” који се често понавља и ствара недоумице код корисника српског језика. То је примена гласовне промене зване сибиларизација (или друга палатализација).
Сибиларизација је фонетска промена у којој задњонепчани сугласници К, Г, Х прелазе у зубне Ц, З, С. Тако ћете рећи: Данас су ОБЛАЦИ као паперје. Ударио ме је по РУЦИ. Многи ЂАЦИ ове школе су постали успешни људи.
То је правило. Али увек постоје и одступања од правила, или изузеци. Тако се у неким примерима ово правило не врши када долази до тешког изговарања групе консонаната или када реч губи своје основно значење.
Правилно је БАКА - БАКИ, а не БАЦИ, или ДЕКА - ДЕКИ, а не ДЕЦИ, СЕКА - СЕКИ, а не СЕЦИ, ЧЕСТИТКА - ЧЕСТИТКИ, а не ЧЕСТИЦИ. Тако је и код речи ТАЧКА, МАЧКА, ИГРАЧКА, ПРАЋКА, ПАТКА, МОТКА...
Сибиларизација се не изводи ни код личних имена нити присвојним придевима изведеним од њих (Лука – Луки – Лукин) као ни у именицама женског рода које означавају националну припадност: Бугарки, Новосађанки, Словенки...
Географска имена страног порекла се не мењају: Мајорки, Казабланки, Небраски, Волги, Малаги, Риги, Катанги, Осим именица Америка - Америци, Африка - Африци, Атика - Атици, Корзика - Корзици, Аљаска - Аљасци.
Оно што додатно компликује ситуацију јесу дублети: битки/бици, приповетки/приповеци, маски/масци, фреска/фресци, кћерки/кћерци, снахи/снаси, епохи/епоси... „Правопис српског језика” Матице српске из 2015. има напомену о овом „проблему” када су у питању дублети, а то је да би се требало одлучити за једну варијанту, „да се више не задржавају двојства попут Лици-Лики, Пожеги-Пожези, Руменки-Руменци, Салајки-Салајци...”
Н. Мирковић