Jezičke nedoumice: Bruka u Rumenci
Naš verni čitalac iz Apatina podsetio me je na jedan „jezički problem” koji se često ponavlja i stvara nedoumice kod korisnika srpskog jezika. To je primena glasovne promene zvane sibilarizacija (ili druga palatalizacija).
Sibilarizacija je fonetska promena u kojoj zadnjonepčani suglasnici K, G, H prelaze u zubne C, Z, S. Tako ćete reći: Danas su OBLACI kao paperje. Udario me je po RUCI. Mnogi ĐACI ove škole su postali uspešni ljudi.
To je pravilo. Ali uvek postoje i odstupanja od pravila, ili izuzeci. Tako se u nekim primerima ovo pravilo ne vrši kada dolazi do teškog izgovaranja grupe konsonanata ili kada reč gubi svoje osnovno značenje.
Pravilno je BAKA - BAKI, a ne BACI, ili DEKA - DEKI, a ne DECI, SEKA - SEKI, a ne SECI, ČESTITKA - ČESTITKI, a ne ČESTICI. Tako je i kod reči TAČKA, MAČKA, IGRAČKA, PRAĆKA, PATKA, MOTKA...
Sibilarizacija se ne izvodi ni kod ličnih imena niti prisvojnim pridevima izvedenim od njih (Luka – Luki – Lukin) kao ni u imenicama ženskog roda koje označavaju nacionalnu pripadnost: Bugarki, Novosađanki, Slovenki...
Geografska imena stranog porekla se ne menjaju: Majorki, Kazablanki, Nebraski, Volgi, Malagi, Rigi, Katangi, Osim imenica Amerika - Americi, Afrika - Africi, Atika - Atici, Korzika - Korzici, Aljaska - Aljasci.
Ono što dodatno komplikuje situaciju jesu dubleti: bitki/bici, pripovetki/pripoveci, maski/masci, freska/fresci, kćerki/kćerci, snahi/snasi, epohi/eposi... „Pravopis srpskog jezika” Matice srpske iz 2015. ima napomenu o ovom „problemu” kada su u pitanju dubleti, a to je da bi se trebalo odlučiti za jednu varijantu, „da se više ne zadržavaju dvojstva poput Lici-Liki, Požegi-Požezi, Rumenki-Rumenci, Salajki-Salajci...”
N. Mirković