У његовим рукама љуске јаја постају мозаици

Велики број изванредних дела попунио је зидове малог стана у којем настају, који због тога личи на атеље.

"Најпре сам 1993. године почео да радим слике од пресованог цвећа.  Кад су ми рекли да се та боја хлорофила, зелена, не може сачувати, одлучио сам да направим нешто ново. Тада сам случајно у једном „Недељном поподневу” на Телевизији Београд чуо да у Јужном Вијетнаму орнаменте за намештај праве од љуски јаја. Дошао сам кући и рекао жени од чега ћу одсад да правим слике" , сећа се Ђорђе.

Неверица није изостала, а то, наравно, није и једина таква реакција. На коментаре попут „Ово нормалан не може да ради!”, Ђорђе одговара „Па зато и радим!”.

Главни алат су скалпел, љуске од јајета и лепак који користе књиговесци. Све ради на основу фотографија. Већину њих сам сними. Мозаици настају тако што се љуска офарба у фарби за јаја, четкицом се ништа не ради, нити накнадно фарба. За црну боју користи фарбу за тканину.

"Ово је детаљ с Раковачког Дунавца",  радо показује своја дела и објашњава шта је на њима приказано, у којем тренутку и зашто су настала. – У том амбијенту наишао сам на пањ који личи на крокодила, зато сам слику назвао „Дунавски крокодил”. Ту су и портрети два другара, један је уметник Миливој Панзаловић, који од прави скулптуре отпадног материјала, а други је новинар из Сремске Митровице Душан Познановић.

Ђорђе Војновић, иначе Сремац из Лединаца, нашао се и у књизи поменутог новинара, свог друга из војске. На коментар како се није нашао у Познановићевој књизи „Познати Сремци”, доспео је у другу под називом „Седми печат. Разговори, сећања и записи о људима”.

"На овој слици су Чучук Стана и Хајдук Вељко. Стену иза њих сликао сам кад сам био у Сокобањи. То је стена поред које су се њих двоје први пут пољубили. Фото-монтажом сам ту ставио њих двоје.

За себе каже да нема толико цртачког дара и ликовног талента. Урадио је више од 200 дела. Више од 100 је поклонио, а десетак продао. По струци је трговац, чиме се одавно не бави. Свестраног човека немогуће је сврстати у само једну категорију. Истовремено је уметник, планинар, гљивар и еколог.

" Ако нешто радим, трудим се да се то везује за моје хобије. Као што знамо, љуске од јаја су природни отпадни материјал и због тога сам одлучио да баш њих користим да бих направио уметничко дело, а надам се да сам и успео. Имао сам до сада више од 40 изложби, што самосталних, што групних. Све наше изложбе изузетно су посећене, а назив је „Екологија” јер сви своја дела стварамо од отпадних материјала".

На основу сопствене идеје урадио је и несвакидашњу слику Исуса, која му је веома драга. На мозаик од љусака пренео је и своју визију еколошке катастрофе. Изузетно му је драга и слика Планинарског дома „Странпутица” који се налази у такозваној Долини кестенова на Фрушкој гори. У Србији и некадашњој Југославији, колико је Ђорђу познато, нико се не бави том техником. Заједно са супругом ради и детаље у декупажу. Прави и воћна вина. Добитник је пет златних медаља на такмичењу винара и виноградара у Темерину, затим пехара за најбоље десертно вино и других признања. Вино из подрума своје куће у Лединцима назива „пантелејмон”, по свецу којег слави.

"Увек нешто радим, у животу никад нисам изговорио да ми је досадно. Та реч постоји само за људе који немају вољу ни да живе, ни да раде, ни сами за себе нису. Да ли сам у праву, не знам, али то је моје мишљење. Изузетно сам упоран човек. Грубо говорећи, ако сам у животу имао 15 жеља, од њих сам сигурно 14 већ остварио. Можда има једна или две које још нисам. Ако имам јаку жељу, сигурно ћу је реализовати " закључује наш саговорник.

Б. Павковић