U njegovim rukama ljuske jaja postaju mozaici
Uskrs, praznik, radost, šarena jaja… Ljusaka u boji biće na sve strane. Većina će ih ukloniti i baciti, neki su na internetu uveliko pronašli podatke o tome zašto ne bacati ljuske od jaja, a naš sugrađanin Đorđe Vojnović već 21 godinu od raznobojnih ljuski stvara slike u mozaiku.
Veliki broj izvanrednih dela popunio je zidove malog stana u kojem nastaju, koji zbog toga liči na atelje.
"Najpre sam 1993. godine počeo da radim slike od presovanog cveća. Kad su mi rekli da se ta boja hlorofila, zelena, ne može sačuvati, odlučio sam da napravim nešto novo. Tada sam slučajno u jednom „Nedeljnom popodnevu” na Televiziji Beograd čuo da u Južnom Vijetnamu ornamente za nameštaj prave od ljuski jaja. Došao sam kući i rekao ženi od čega ću odsad da pravim slike" , seća se Đorđe.
Neverica nije izostala, a to, naravno, nije i jedina takva reakcija. Na komentare poput „Ovo normalan ne može da radi!”, Đorđe odgovara „Pa zato i radim!”.
Glavni alat su skalpel, ljuske od jajeta i lepak koji koriste knjigovesci. Sve radi na osnovu fotografija. Većinu njih sam snimi. Mozaici nastaju tako što se ljuska ofarba u farbi za jaja, četkicom se ništa ne radi, niti naknadno farba. Za crnu boju koristi farbu za tkaninu.
"Ovo je detalj s Rakovačkog Dunavca", rado pokazuje svoja dela i objašnjava šta je na njima prikazano, u kojem trenutku i zašto su nastala. – U tom ambijentu naišao sam na panj koji liči na krokodila, zato sam sliku nazvao „Dunavski krokodil”. Tu su i portreti dva drugara, jedan je umetnik Milivoj Panzalović, koji od pravi skulpture otpadnog materijala, a drugi je novinar iz Sremske Mitrovice Dušan Poznanović.
Đorđe Vojnović, inače Sremac iz Ledinaca, našao se i u knjizi pomenutog novinara, svog druga iz vojske. Na komentar kako se nije našao u Poznanovićevoj knjizi „Poznati Sremci”, dospeo je u drugu pod nazivom „Sedmi pečat. Razgovori, sećanja i zapisi o ljudima”.
"Na ovoj slici su Čučuk Stana i Hajduk Veljko. Stenu iza njih slikao sam kad sam bio u Sokobanji. To je stena pored koje su se njih dvoje prvi put poljubili. Foto-montažom sam tu stavio njih dvoje.
Za sebe kaže da nema toliko crtačkog dara i likovnog talenta. Uradio je više od 200 dela. Više od 100 je poklonio, a desetak prodao. Po struci je trgovac, čime se odavno ne bavi. Svestranog čoveka nemoguće je svrstati u samo jednu kategoriju. Istovremeno je umetnik, planinar, gljivar i ekolog.
" Ako nešto radim, trudim se da se to vezuje za moje hobije. Kao što znamo, ljuske od jaja su prirodni otpadni materijal i zbog toga sam odlučio da baš njih koristim da bih napravio umetničko delo, a nadam se da sam i uspeo. Imao sam do sada više od 40 izložbi, što samostalnih, što grupnih. Sve naše izložbe izuzetno su posećene, a naziv je „Ekologija” jer svi svoja dela stvaramo od otpadnih materijala".
Na osnovu sopstvene ideje uradio je i nesvakidašnju sliku Isusa, koja mu je veoma draga. Na mozaik od ljusaka preneo je i svoju viziju ekološke katastrofe. Izuzetno mu je draga i slika Planinarskog doma „Stranputica” koji se nalazi u takozvanoj Dolini kestenova na Fruškoj gori. U Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji, koliko je Đorđu poznato, niko se ne bavi tom tehnikom. Zajedno sa suprugom radi i detalje u dekupažu. Pravi i voćna vina. Dobitnik je pet zlatnih medalja na takmičenju vinara i vinogradara u Temerinu, zatim pehara za najbolje desertno vino i drugih priznanja. Vino iz podruma svoje kuće u Ledincima naziva „pantelejmon”, po svecu kojeg slavi.
"Uvek nešto radim, u životu nikad nisam izgovorio da mi je dosadno. Ta reč postoji samo za ljude koji nemaju volju ni da žive, ni da rade, ni sami za sebe nisu. Da li sam u pravu, ne znam, ali to je moje mišljenje. Izuzetno sam uporan čovek. Grubo govoreći, ako sam u životu imao 15 želja, od njih sam sigurno 14 već ostvario. Možda ima jedna ili dve koje još nisam. Ako imam jaku želju, sigurno ću je realizovati " zaključuje naš sagovornik.
B. Pavković