У КЦНС обележен јубилеј Андреја Тарковског

На отварању (19 часова) биће приказано Иваново детињство, прво дугометражно остварење овог легендарног уметника препознатљивог по специфичној поетици филмова, неконвенционалној драмској структури, дугим кадровима, спорој камери и визуелној упечатљивости.

Редитељ, сценариста, монтажер, теоретичар филма... Тарковски је вероватно најпознатији руски филмски аутор уз Ејзенштајна. Почетком педесетих започео је студиј арапског језика у Москви, но убрзо се ипак одлучује за филм, те уписује филмску школу ВГИК у Москви. У то време упознаје се с радом италијанских неореалиста, француског новог таласа, те редатеља као што су Луис Буњуел, Ингмар Бергман, Роберт Бресон, Анџеј Вајда... Након неколико кратких метара, међу којима и Парни ваљак и виолина, с којим 1961. осваја прву награду на фестивалу студентског филма у Њујорку, прво дугометражно филмско искуство стиче управо на Ивановом детињству, за који ће 1962. добити Златнога лава на филмском фестивалу у Венецији.

Четири године касније настао је биографски филм Андреј Рубљов о великом руском иконописцу из 15. века. Након прве и једине пројекције у Москви 1966, тадашње совјетске власти су га присилиле да филм неколико пута мења те је настало неколико верзија различитог трајања. На крају ће, 1969, Рубљов ипак бити приказан на Канском фестивалу, где је освојио награду ФИПРЕСЦИ. До данас, тај филм је стекао статус једног од најбољих остварења у историји филмске уметности. Адаптација романа руског писца Станисава Лема Соларис појављује се 1972. и за тај филм, који се сматра једним од најбољих изданака СФ жанра, добија награду жирија у Кану.

Истовремено се настављају проблеми Тарковског са совјетским цензорима, због чега ће неколико његових потоњих филмова или више пута морати да мења или их чак неће ни завршавати. У међувремену се више окреће театру, па је на сцену поставио и Шекспировог „Хамлета”. Почетком осамдесетих је пребегао на Запад, где ће у Лондону, у Royal Опера Хоусе, 1983. режирати оперу „Борис Годунов” Модеста Мусоргског. Припремајући нови филм Жртва, 1984. је на конференцији за новинаре саопштио да се више никад неће вратити у Совјетски Савез. Крајем те године дијагностикован му је неизлечив рак плућа од којег је и преминуо 28. децембра 1986. у Паризу где је био на лечењу. 

Програм посвећен јубилеју Андреја Тарковског у Културном центру Новог Сада биће настављен сутра, 5. априла, приказивањем (19 часова) филма Огледало. Кроз комплексно обрађену породичну причу он је овде пренео на филм и укупну историју Русије од доба пре Другог светског рата до почетка седамдесетих година прошлог века. У филму је користио песме и нарацију свог оца, признатог песника и преводиоца Арсенија Тарковског, а у мањим улогама се појављују и његова мајка, као и друга супруга, Лариса. Финале омажа је у четвртак, 6. априла, када ће од 18 часова бити приказан култни Андреј Рубљов. Суорганизатор програма је Српска асоцијација предавача и поштовалаца руског језика, литературе и културе.

М. Стајић