Гусари с Дунава зарађују на шверцу нафте

Акцизна роба пронађена је приликом прегледа  барже на 1.131. километру реке Дунав, на подручју београдске општине Гроцка. Против двојице осумњичених мушкараца, старости 52 и 43 године, полиција ће поднети кривичну пријаву надлежном тужилаштву, додаје МУП у саопштењу.

Царина, по неким подацима, годишње заплени више од 400 литара горива, али је то мали проценат онога што се успе прошверцовати. Пловила на Дунаву се обично заустављају под окриљем ноћи, а онда шверцери почињу претакање горива уз чамце с дуплим дном или канистере и металне буриће, одакле се гориво дистрибуира преко развијене сарадничке мреже дуж саме обале.

Главни разлог за пораст кријумчарења „црног злата” је огроман профит који се остварује на разлици у цени. Таквим видом шверца гусари с Дунава држави отимају милионе динара јер тако стечен новац завршава у yеpovima шверцера без плаћања пореза.

На рекама се годинама најчешће кријумчари управо – бродско погонско дизел-гориво. Кријумчари га купују директно с бродова у транзиту, и то тако што им се приближавају малим чамцима с јаким ванбродским моторима који вуку танк барже запремине и до 20 тона. Касније, наравно, то гориво препродају на домаћем тржишту, предочавају упућени.

Инострани бродови стално су на вези с локалцима да би уговорили примопредају. Нафта с барже точи се директно у цистерне. Ако се продају резерве, касније се послодавцу пријави већа потрошња, или наплати осигурање, кажу познаваоци прилика на Дунаву.

Лопови су „наоружани” бурићима, ручно прављеним танковима, чак и скривеним цевоводима. Користе чамце носивости до 15 тона, што су практично мале барже, с пентама јачине 150 коњских снага.

Осим редовне царинске контроле на речним граничним прелазима, годишње и до 50 бродова на Дунаву пролази кроз детаљну царинску контролу.

Детаљна контрола бродова, осим увида у документацију, подразумева и отварање поклопаца на бродским танковима. То је једини начин да се утврди права количина горива јер се дешава да се посаде на разне начине довијају да би прикриле део горива намењен даљој продаји на црно, наводе у Управи царина.

Бродски танкови су огромни, тако да су и количине горива које се на тај начин кријумчаре велике. Сваки брод поседује шему на којој је нацртано где се тачно налазе танкови за пијаћу и отпадну воду, танкови за уље и за гориво, као и танкови који служе у случају продора воде на брод (они би увек требало да буду празни).

Цариници бродове контролишу слично као и аутомобиле у путничком промету на граничном прелазу.

Осим цариника, на речним прелазима присутна је и Гранична полиција, као и лучке власти, и заједно детаљно прегледају пловила, уколико за то постоји неки индикатор. Бродове контролише шесторо запослених који раде у речној екипи. Од опреме поседују три чамца с моторима од 330 коњских снага, као и гумени чамац од 100 коња, којим, како истичу, постижу најбоље резултате. Такође, осим великих бродова, та екипа контролише и приватне чамце на рекама. Сезона кријумчарења траје, како кажу, 24 сата дневно током целе године.

Проблем за царину и полицију представља организована мрежа дојављивача који мобилним телефонима обавештавају групе на терену о проласку полицијских и царинских пловила дуж река.

Иначе, једна од највећих акција спречавања шверца нафте на Дунаву била је управо пре годину, када је на броду „Куманово” код Ковина спречено кријумчарење седам тона дизела. Посада брода покушала је да прикрије гориво херметичким затварањем мерних места у сондама.

М. Бозокин

Фото: МУП Србије