Фискални савет: Циљеви фискалне консолидације надмашени

оцењује Фискални савет.

Влада је планирала да фискални дефицит са 6,6 одсто бруто домаћег производа (БДП) у 2014. умањи на 3,8 процената БДП-а ове године, што је требало да стабилизује јавни дуг на око 78 одсто БДП-а на крају периода, подсећа Фискални савет у документу припремљеном за Копаоник бизнис форум, који ће вечерас бити свечано отворен.

"Дефицит опште државе у 2017. требало би да износи 1,7 посто БДП-а, што је за око 750 млилиона евра мање него што је било планирано крајем 2014", констатује савет.

Такође, како предочава, раст јавног дуга заустављен је већ у 2016, а последње пројекције указују на то да ће на крају 2017. износити око 73 процента БДП-а, што је за великих пет процентних поена БДП-а или 1,8 милијарди евра мање него што се предвиђало.

У документу се значајан успех фискалне консолидације приписује изузетно доброј наплати јавних прихода, који ће у 2017. бити за око 1,4 милијарде евра већи у односу на иницијалне пројекције - чиме су више него надокнађене све пропуштене уштеде у смањењу плата и дела пензија, јер је инфлација у читавом периоду била знатно нижа од прогнозиране.

Убедљиво највећи допринос у овако снажном расту јавних прихода имала је ефикаснија пореска наплата (700-800 милиона евра), захваљујући добро таргетираним ад хок мерама за сузбијање сиве економије које је Пореска управа спроводила на терену.

Фискални савет, међутим, указује на кашњење с реформама јавних предузећа и завршетком приватизације државних предузећа, што, оцењују, представља ризик који би у наредним годинама могао да поништи досадашње резултате фискалне консолидације.

Успешно спровођење реформи требало је да знатно побољша структуру јавних расхода и њихов ниво прилагоди снази домаће привреде, умањи фискалне ризике у будућности и пружи подршку за висок и одржив привредни раст у средњем и дугом року, а то се, према анализама Фискалног савета, још није десило.

Лоше иде и с рационализацијом броја запослених у општој држави - иако је било предвиђено смањење броја запослених за 75.000, последњи подаци указују на то да је број запослених заиста смањен свега за око 17.000, пише Фискални савет.

Остварено је, стога, тек нешто више од половине првобитно планираних уштеда, због чега ће јавни расходи у последњој години спроводења програма бити, процењује Савет, већи у односу на иницијални план за око 650 милиона евра.

Све ово, сматра Савет, указује да бољи економски и фискални трендови нису још увек разлог за пуно задовољство, већ да их треба посматрати као ретку прилику за спровођење структурних реформи у нешто повољнијем окружењу и без непосредног притиска избијања кризе.

Уколико се указана прилика сада пропусти, неопходне реформе ће се спроводити у неповољнијем окружењу и самим тим представљаће далеко већи изазов, закључује се у документу Фискалног савета.

(Танјуг)