Fiskalni savet: Ciljevi fiskalne konsolidacije nadmašeni
ocenjuje Fiskalni savet.
Vlada je planirala da fiskalni deficit sa 6,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2014. umanji na 3,8 procenata BDP-a ove godine, što je trebalo da stabilizuje javni dug na oko 78 odsto BDP-a na kraju perioda, podseća Fiskalni savet u dokumentu pripremljenom za Kopaonik biznis forum, koji će večeras biti svečano otvoren.
"Deficit opšte države u 2017. trebalo bi da iznosi 1,7 posto BDP-a, što je za oko 750 mliliona evra manje nego što je bilo planirano krajem 2014", konstatuje savet.
Takođe, kako predočava, rast javnog duga zaustavljen je već u 2016, a poslednje projekcije ukazuju na to da će na kraju 2017. iznositi oko 73 procenta BDP-a, što je za velikih pet procentnih poena BDP-a ili 1,8 milijardi evra manje nego što se predviđalo.
U dokumentu se značajan uspeh fiskalne konsolidacije pripisuje izuzetno dobroj naplati javnih prihoda, koji će u 2017. biti za oko 1,4 milijarde evra veći u odnosu na inicijalne projekcije - čime su više nego nadoknađene sve propuštene uštede u smanjenju plata i dela penzija, jer je inflacija u čitavom periodu bila znatno niža od prognozirane.
Ubedljivo najveći doprinos u ovako snažnom rastu javnih prihoda imala je efikasnija poreska naplata (700-800 miliona evra), zahvaljujući dobro targetiranim ad hok merama za suzbijanje sive ekonomije koje je Poreska uprava sprovodila na terenu.
Fiskalni savet, međutim, ukazuje na kašnjenje s reformama javnih preduzeća i završetkom privatizacije državnih preduzeća, što, ocenjuju, predstavlja rizik koji bi u narednim godinama mogao da poništi dosadašnje rezultate fiskalne konsolidacije.
Uspešno sprovođenje reformi trebalo je da znatno poboljša strukturu javnih rashoda i njihov nivo prilagodi snazi domaće privrede, umanji fiskalne rizike u budućnosti i pruži podršku za visok i održiv privredni rast u srednjem i dugom roku, a to se, prema analizama Fiskalnog saveta, još nije desilo.
Loše ide i s racionalizacijom broja zaposlenih u opštoj državi - iako je bilo predviđeno smanjenje broja zaposlenih za 75.000, poslednji podaci ukazuju na to da je broj zaposlenih zaista smanjen svega za oko 17.000, piše Fiskalni savet.
Ostvareno je, stoga, tek nešto više od polovine prvobitno planiranih ušteda, zbog čega će javni rashodi u poslednjoj godini sprovodenja programa biti, procenjuje Savet, veći u odnosu na inicijalni plan za oko 650 miliona evra.
Sve ovo, smatra Savet, ukazuje da bolji ekonomski i fiskalni trendovi nisu još uvek razlog za puno zadovoljstvo, već da ih treba posmatrati kao retku priliku za sprovođenje strukturnih reformi u nešto povoljnijem okruženju i bez neposrednog pritiska izbijanja krize.
Ukoliko se ukazana prilika sada propusti, neophodne reforme će se sprovoditi u nepovoljnijem okruženju i samim tim predstavljaće daleko veći izazov, zaključuje se u dokumentu Fiskalnog saveta.
(Tanjug)