ТЕМА: У Новом Саду се више од 300 жена бави проституцијом

да број особа које сексуалне услуге пружају на улицама Новог Сада прелази 300.

Сексуалним радом се најчешће баве младе жене између 18 до 29 година. Углавном су то сиромашне девојке ромске националности, девојке које су интерно расељене са Косова и Метохије, које никада нису ишле у школу или имају незавршену основну школу, показују истраживања. Ни једна од тих жена није запослена, али су углавном кориснице психоактивних супстанци.

Оне су напуштене од породице, немају никакву подршку, а насиље трпе практично од детињства и, на жалост, не знају за живот без насиља. Жене које се нађу у овако тешким животним ситуацијама веома лако склизну у проституцију.

Ауторка обимног истраживања “Проституција у Србији - једно од могућих лица” Гордана Стојаковић каже да су током истраживања наилазили на девојке које су потпуно неписмене, које не знају да броје, немају запослења, имају проблематичан брачни статус или су бескућнице.

У Србији постоји само једно свратиште за сексуалне раднице и налази се у Новом Саду. Њега је отворило Удружење “Превент” и налази се у близини Каћке петље, а финансира га мисија Европске уније у Србији. Домаћин свратишта и психолог Јелена Пешић каже да у свратишту сваког дана борави до десет жена којима се осим поделе кондома и лубриканата, нуде и тестирање на ХИВ и хепатитис.

- Овде им пружамо могућност да оперу веш, да се истуширају, исфенирају, једу... У свратишту им је омогућена и помоћ правника, психолога и социјалног радника, а веома често их и воде на гинеколошке прегледе … - каже Јелена Пешић.

Двадесетдвогодишња  сексуална радница која редовоно посећује свратиште каже да долази овде да се угреје, поједе нешто, окупа, опере веш… - Углавном овде долазим да се средим за посао. Овим послом сам почела да се бавим пре девет година, са тринаест. Није лако, али шта ћу. Немам родитеље. Овде ми је добро и волим да свратим - каже ова девојка.

Како смо сазнали “лошим” данома сматрају када имају једног или два клијента, а “добрим” када имају пет, шест. Неке од њих имају и сталне клијенте, кажу да углавном користе кондоме, али се дешава и да затрудне.

Њихов посао је веома често обележен насиљем. О томе сведочи и једна од девојака, коју је напао муштерија.

-  Тог дана није било посла. Размишљала сам како ћу кући кад немам ни за такси. Онда сам приметила да долазе кола и стају. Господин у оделу спустио је прозор и питао ме колико тражим за сексуалне услуге, комплет. Рекла му је цену и након што је он пристао, ушла је у његова кола. Одмах је почео да је вређа.

- Хтела сам да побегнем, а он је почео да виче на мене, да ме вуче за косу, а онда је почео да ме шутира и шамара. Отворила сам врата, хтела сам да искочим из кола, али ме је снажно повукао назад. На крају ме је избацио из кола, шутирајући и ударајући ме уз претњу да не смем да га пријавим полицији јер ће ме послати у затвор.

Ова девојка је насиље преживела, али на жалост постоје случајеви када приликом насиља над сексуалним радницама оне смртно страдају. Тако је крајем 2015. године живот изгубила М.Р. (29). Она је преминула услед последица повреда које је задобила тупим предметом на више места по телу и глави.

Жене које се налазе у веома рањивој средини су веома лак плен и за макрое. Њихови сводници су углавном и њихови партнери, мужеви, ближи или даљи рођаци.

- Девојка с којом радим и ја нисмо зарадиле довољно пара за то вече, занала сам да ћемо бити кажњене - искрена је девојка која је трпела насиље макроа, иначе брата своје “колегинице”. Она каже да им је макро прво давао да пију алкохол, а када је затражила 200 динара да иде да купи нешто да једе настао је хаос.

- Шта? Да ти дам паре! Па јеси ли донела довољно пара? Ти мислиш да си заслужила данас да једеш, а?! Викао је, а ја сам ћутала. Пришао је и лупио ми шамарчину - каже она.

И макро и његови пријатељи били су пијани и дрогирани. У једном тренутку макро је почео да туче и своју сестру, коју је везао за кревет. Ова несретна девојка била је принуђена да гледа како јој “колегиницу” и другарицу силује рођени брат и макро.

Макрои, али и кријумчари људи чине посредничку мрежу. Законодавство се њима бави одредбама Кривичног законика. Истра-

живања организације С.Т.Р.И.К.Е. показују да се држава с трговцима људима успешно обрачунава, али се то не може рећи за макрое.

Иако се проституција у Србији третира као прекршај, регулисана је само једним чланом Закона о јавном реду и миру. Тај закон се пред посланицима последњи пут нашао прошле године, када је ињеговим изменама казна затвора за лица која се одају проституцији повећана са 30 на 60 дана и када је уведена могућност новчане казне.

- Те казне, међутим, проститутке најчешће немају да плате па одлазе у женски затвор у Пожаревцу - каже за наш лист Небојша Ђурасовић из Удружења “Превент”. Додаје да се изменама закона, у казнене одредбе уводе и лица која користе услуге проституције, што је први пут да закон препознаје и мушкарце. 

Дубравка Николић

Први Статут о бурдељу још 1893.

Давне 1893. године у Новом Саду штампан је статут о проституцији, којим је бављење сексуалним радом практично било легализовано. Тај статут је био сачињен из три дела. У њему је, веома прецизно, био дефинисан рад бурдеља, ко га и како може отворити и колике су таксе. Тако, на пример, у име таксе за дозволу “ваља платити 50 круна у варошку благајну у корист варошког сиротињоског фонда”. Свака девојка која се бавила сексуалним радом морала је да има здравствену књижицу и да редовно иде на лекарске прегледе. Статут је прописивао обавезу власницима бурдеља да и сами прегледају жене и ако посумњају на болест одмах је упуте среском лечнику који је био у обавези да их прегледа. Било је забрањено “држати у будрељу женскиње млађе од 16 година”.