TEMA: U Novom Sadu se više od 300 žena bavi prostitucijom

da broj osoba koje seksualne usluge pružaju na ulicama Novog Sada prelazi 300.

Seksualnim radom se najčešće bave mlade žene između 18 do 29 godina. Uglavnom su to siromašne devojke romske nacionalnosti, devojke koje su interno raseljene sa Kosova i Metohije, koje nikada nisu išle u školu ili imaju nezavršenu osnovnu školu, pokazuju istraživanja. Ni jedna od tih žena nije zaposlena, ali su uglavnom korisnice psihoaktivnih supstanci.

One su napuštene od porodice, nemaju nikakvu podršku, a nasilje trpe praktično od detinjstva i, na žalost, ne znaju za život bez nasilja. Žene koje se nađu u ovako teškim životnim situacijama veoma lako skliznu u prostituciju.

Autorka obimnog istraživanja “Prostitucija u Srbiji - jedno od mogućih lica” Gordana Stojaković kaže da su tokom istraživanja nailazili na devojke koje su potpuno nepismene, koje ne znaju da broje, nemaju zaposlenja, imaju problematičan bračni status ili su beskućnice.

U Srbiji postoji samo jedno svratište za seksualne radnice i nalazi se u Novom Sadu. Njega je otvorilo Udruženje “Prevent” i nalazi se u blizini Kaćke petlje, a finansira ga misija Evropske unije u Srbiji. Domaćin svratišta i psiholog Jelena Pešić kaže da u svratištu svakog dana boravi do deset žena kojima se osim podele kondoma i lubrikanata, nude i testiranje na HIV i hepatitis.

- Ovde im pružamo mogućnost da operu veš, da se istuširaju, isfeniraju, jedu... U svratištu im je omogućena i pomoć pravnika, psihologa i socijalnog radnika, a veoma često ih i vode na ginekološke preglede … - kaže Jelena Pešić.

Dvadesetdvogodišnja  seksualna radnica koja redovono posećuje svratište kaže da dolazi ovde da se ugreje, pojede nešto, okupa, opere veš… - Uglavnom ovde dolazim da se sredim za posao. Ovim poslom sam počela da se bavim pre devet godina, sa trinaest. Nije lako, ali šta ću. Nemam roditelje. Ovde mi je dobro i volim da svratim - kaže ova devojka.

Kako smo saznali “lošim” danoma smatraju kada imaju jednog ili dva klijenta, a “dobrim” kada imaju pet, šest. Neke od njih imaju i stalne klijente, kažu da uglavnom koriste kondome, ali se dešava i da zatrudne.

Njihov posao je veoma često obeležen nasiljem. O tome svedoči i jedna od devojaka, koju je napao mušterija.

-  Tog dana nije bilo posla. Razmišljala sam kako ću kući kad nemam ni za taksi. Onda sam primetila da dolaze kola i staju. Gospodin u odelu spustio je prozor i pitao me koliko tražim za seksualne usluge, komplet. Rekla mu je cenu i nakon što je on pristao, ušla je u njegova kola. Odmah je počeo da je vređa.

- Htela sam da pobegnem, a on je počeo da viče na mene, da me vuče za kosu, a onda je počeo da me šutira i šamara. Otvorila sam vrata, htela sam da iskočim iz kola, ali me je snažno povukao nazad. Na kraju me je izbacio iz kola, šutirajući i udarajući me uz pretnju da ne smem da ga prijavim policiji jer će me poslati u zatvor.

Ova devojka je nasilje preživela, ali na žalost postoje slučajevi kada prilikom nasilja nad seksualnim radnicama one smrtno stradaju. Tako je krajem 2015. godine život izgubila M.R. (29). Ona je preminula usled posledica povreda koje je zadobila tupim predmetom na više mesta po telu i glavi.

Žene koje se nalaze u veoma ranjivoj sredini su veoma lak plen i za makroe. Njihovi svodnici su uglavnom i njihovi partneri, muževi, bliži ili dalji rođaci.

- Devojka s kojom radim i ja nismo zaradile dovoljno para za to veče, zanala sam da ćemo biti kažnjene - iskrena je devojka koja je trpela nasilje makroa, inače brata svoje “koleginice”. Ona kaže da im je makro prvo davao da piju alkohol, a kada je zatražila 200 dinara da ide da kupi nešto da jede nastao je haos.

- Šta? Da ti dam pare! Pa jesi li donela dovoljno para? Ti misliš da si zaslužila danas da jedeš, a?! Vikao je, a ja sam ćutala. Prišao je i lupio mi šamarčinu - kaže ona.

I makro i njegovi prijatelji bili su pijani i drogirani. U jednom trenutku makro je počeo da tuče i svoju sestru, koju je vezao za krevet. Ova nesretna devojka bila je prinuđena da gleda kako joj “koleginicu” i drugaricu siluje rođeni brat i makro.

Makroi, ali i krijumčari ljudi čine posredničku mrežu. Zakonodavstvo se njima bavi odredbama Krivičnog zakonika. Istra-

živanja organizacije S.T.R.I.K.E. pokazuju da se država s trgovcima ljudima uspešno obračunava, ali se to ne može reći za makroe.

Iako se prostitucija u Srbiji tretira kao prekršaj, regulisana je samo jednim članom Zakona o javnom redu i miru. Taj zakon se pred poslanicima poslednji put našao prošle godine, kada je injegovim izmenama kazna zatvora za lica koja se odaju prostituciji povećana sa 30 na 60 dana i kada je uvedena mogućnost novčane kazne.

- Te kazne, međutim, prostitutke najčešće nemaju da plate pa odlaze u ženski zatvor u Požarevcu - kaže za naš list Nebojša Đurasović iz Udruženja “Prevent”. Dodaje da se izmenama zakona, u kaznene odredbe uvode i lica koja koriste usluge prostitucije, što je prvi put da zakon prepoznaje i muškarce. 

Dubravka Nikolić

Prvi Statut o burdelju još 1893.

Davne 1893. godine u Novom Sadu štampan je statut o prostituciji, kojim je bavljenje seksualnim radom praktično bilo legalizovano. Taj statut je bio sačinjen iz tri dela. U njemu je, veoma precizno, bio definisan rad burdelja, ko ga i kako može otvoriti i kolike su takse. Tako, na primer, u ime takse za dozvolu “valja platiti 50 kruna u varošku blagajnu u korist varoškog sirotinjoskog fonda”. Svaka devojka koja se bavila seksualnim radom morala je da ima zdravstvenu knjižicu i da redovno ide na lekarske preglede. Statut je propisivao obavezu vlasnicima burdelja da i sami pregledaju žene i ako posumnjaju na bolest odmah je upute sreskom lečniku koji je bio u obavezi da ih pregleda. Bilo je zabranjeno “držati u budrelju ženskinje mlađe od 16 godina”.