Учење српског као нематерњег језика по новим стандардима

у овој  години остају исти као у раније.

- Бавимо се великим темама попут образовања, права националних мањина и управа. То су велике теме и нама је битно да се тај континуитет одржи.

Који су приоритети секретаријата у овој години?

- Један од приоритета је обнова зграда образовних установа које су у прошлости биле доста запуштене и занемарене. Осим тога даћемо адекватан допринос и реформама у образовању. Желимо да образовање на језицима националних мањина буде у склопу те реформе. У том смислу је врло битно да учење српског језика као нематерњег у одељењима школа у којима се настава организује на језицима мањина, буде максимално обухваћен реформама. Усвојен је Акциони план за остваривање права националних мањина у којем је то децидно предвиђено и сад је у току сачињавање наставног плана и програма по новим стандардима.

Који су проблеми у учењу српског језика као нематерњег?

- Поједине националне мањине живе у хомогеној средини где деца, припадници те мањине, немају толико контакта са српском децом и тешко уче и науче српски. С друге стране, школа им до сада то није омогућила, јер је програм учења српског језика у разредима са наставом на језицима мањина неадекватан десетинама година уназад. Није се кренуло од оног основног да српски језик у школи мора свакодневно да се говори, па га ученици и не савладају довољно, те се после тешко сналазе у даљем школовању, поготово на факултету. Да би се та ситуација побољшала, треба знатно променити све. Дакле, то је један од приоритета секретаријата у склопу реформе образовања.

Ваш секретаријат је припремио информацију о словачкој националној мањини, коју је Покрајинска влада прихватила почетком недеље. Због чега је информација сачињена само за  словачку мањину, а не и за остале мањине?

- До сада такве информације нисмо сачињавали посебно за сваку националну мењину, него смо једном годишње имали заједничку информацију за све мањине. Сматрали смо, међутим, да је то недовољно, јер су те раније  информације биле пре статистика о националним мањинама, него анализа о томе где живе, које установе имају, колико се средстава одваја за њихову подршку из буyета покрајине и тако даље. Сад у складу са Акционим планом за остваривање права националних мањина, коју је прихватила Влада Републике Србије у марту прошле године, у којој је наложено да се јавно мњење и органи Републике, Покрајине и локалних самоуправа, треба у што већој мери бити упознати с правима националних мањина, сваког месеца припремамо детаљну анализу о положају сваке мањине у Војводини. Такву анализу смо већ урадили за мађарску и румунску националну мањину, а сад и за словачку. Тако ћемо наставити за све националне мањине које живе у Војводини.

Отворено је поглавље 23 у процесу приступања ЕУ који се односи на људска и мањинска права. У склопу тога је и образовање на језицима националних мањина. Какве су оцене?

- Србија је за поглавље 23 сачинила два акциона плана, један шири и један мањи који се односи само на остваривања права националних мањина. Тај план смо и презентовали у Стразбуру. Презентација је додуше била више неформалог карактера, јер је у представљању Акционог плана учествовала само једна група европских парламентараца, али Акциони план је позитивно оцењен. Значи, он је усвојен и већ се спроводи. Рачунамо да ћемо га до чланства Србије у ЕУ спровести у целости. У том документу је дата динамика шта  све треба да се уради.

Можете ли да наведете и конкретан пример шта треба да се уради да би се Акциони план спровео?

- На пример, предвиђене су промене у вођењу матичне евиденције. У матичној књизи рођених ће се водити и податак о припадности националној мањини...

Није ли то противуставно?

- Није. Јер, Устав каже да нико не сме бити приморан да се изјасни о националној припадности, а овде се нико и не приморава на то. О припадности одређеној националној мањини изјасниће се само они који то желе.

Зашто је уопште битно да се у изводу из књиге рођених наведе и податак о националној припадности?

- Због тога да не дође до злоупотребе. Јер, Акциони план предвиђа знатна права за припаднике националних мањина. Примера ради, имаће предност код запошљавања  како би се испоштовао принцип  сразмерног запошљавања становништва у јавној сфери. То је јасно опредељење и јасно је дефинисано у Акционом плану.

Јесте ли ви лично задовољни са Акционим планом?

- Јесам. На њему смо интензивно радили месецима. У марту је то Влада усвојила и потврђен је и у Бриселу. Сматрам да је Акциони план квалитетан. Јер, није само неко глобално опредељење и није празна прича, него су у њему предвиђене и конкретне ствари. По мени има велике шансе да га спроведемо.



 Ержебет Марјанов

Мађарски глас за пут у ЕУ

Да ли сте упознати са ставом Мађарске према Акционом плану?

- Њихов став је апсолутно позитиван. Они су упоређивали положај мађарске мањине у другим државама као што су Словачка, Румунија и Украјина и јасно су рекли да је положај мањина најбољи у Србији. Мађарска сматра да Србија много чини на том путу за ЕУ и зато је као чланица ЕУ сигурно добар савезник Србије, један сигуран глас на том путу.