Učenje srpskog kao nematernjeg jezika po novim standardima

u ovoj  godini ostaju isti kao u ranije.

- Bavimo se velikim temama poput obrazovanja, prava nacionalnih manjina i uprava. To su velike teme i nama je bitno da se taj kontinuitet održi.

Koji su prioriteti sekretarijata u ovoj godini?

- Jedan od prioriteta je obnova zgrada obrazovnih ustanova koje su u prošlosti bile dosta zapuštene i zanemarene. Osim toga daćemo adekvatan doprinos i reformama u obrazovanju. Želimo da obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina bude u sklopu te reforme. U tom smislu je vrlo bitno da učenje srpskog jezika kao nematernjeg u odeljenjima škola u kojima se nastava organizuje na jezicima manjina, bude maksimalno obuhvaćen reformama. Usvojen je Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina u kojem je to decidno predviđeno i sad je u toku sačinjavanje nastavnog plana i programa po novim standardima.

Koji su problemi u učenju srpskog jezika kao nematernjeg?

- Pojedine nacionalne manjine žive u homogenoj sredini gde deca, pripadnici te manjine, nemaju toliko kontakta sa srpskom decom i teško uče i nauče srpski. S druge strane, škola im do sada to nije omogućila, jer je program učenja srpskog jezika u razredima sa nastavom na jezicima manjina neadekvatan desetinama godina unazad. Nije se krenulo od onog osnovnog da srpski jezik u školi mora svakodnevno da se govori, pa ga učenici i ne savladaju dovoljno, te se posle teško snalaze u daljem školovanju, pogotovo na fakultetu. Da bi se ta situacija poboljšala, treba znatno promeniti sve. Dakle, to je jedan od prioriteta sekretarijata u sklopu reforme obrazovanja.

Vaš sekretarijat je pripremio informaciju o slovačkoj nacionalnoj manjini, koju je Pokrajinska vlada prihvatila početkom nedelje. Zbog čega je informacija sačinjena samo za  slovačku manjinu, a ne i za ostale manjine?

- Do sada takve informacije nismo sačinjavali posebno za svaku nacionalnu menjinu, nego smo jednom godišnje imali zajedničku informaciju za sve manjine. Smatrali smo, međutim, da je to nedovoljno, jer su te ranije  informacije bile pre statistika o nacionalnim manjinama, nego analiza o tome gde žive, koje ustanove imaju, koliko se sredstava odvaja za njihovu podršku iz buyeta pokrajine i tako dalje. Sad u skladu sa Akcionim planom za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, koju je prihvatila Vlada Republike Srbije u martu prošle godine, u kojoj je naloženo da se javno mnjenje i organi Republike, Pokrajine i lokalnih samouprava, treba u što većoj meri biti upoznati s pravima nacionalnih manjina, svakog meseca pripremamo detaljnu analizu o položaju svake manjine u Vojvodini. Takvu analizu smo već uradili za mađarsku i rumunsku nacionalnu manjinu, a sad i za slovačku. Tako ćemo nastaviti za sve nacionalne manjine koje žive u Vojvodini.

Otvoreno je poglavlje 23 u procesu pristupanja EU koji se odnosi na ljudska i manjinska prava. U sklopu toga je i obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina. Kakve su ocene?

- Srbija je za poglavlje 23 sačinila dva akciona plana, jedan širi i jedan manji koji se odnosi samo na ostvarivanja prava nacionalnih manjina. Taj plan smo i prezentovali u Strazburu. Prezentacija je doduše bila više neformalog karaktera, jer je u predstavljanju Akcionog plana učestvovala samo jedna grupa evropskih parlamentaraca, ali Akcioni plan je pozitivno ocenjen. Znači, on je usvojen i već se sprovodi. Računamo da ćemo ga do članstva Srbije u EU sprovesti u celosti. U tom dokumentu je data dinamika šta  sve treba da se uradi.

Možete li da navedete i konkretan primer šta treba da se uradi da bi se Akcioni plan sproveo?

- Na primer, predviđene su promene u vođenju matične evidencije. U matičnoj knjizi rođenih će se voditi i podatak o pripadnosti nacionalnoj manjini...

Nije li to protivustavno?

- Nije. Jer, Ustav kaže da niko ne sme biti primoran da se izjasni o nacionalnoj pripadnosti, a ovde se niko i ne primorava na to. O pripadnosti određenoj nacionalnoj manjini izjasniće se samo oni koji to žele.

Zašto je uopšte bitno da se u izvodu iz knjige rođenih navede i podatak o nacionalnoj pripadnosti?

- Zbog toga da ne dođe do zloupotrebe. Jer, Akcioni plan predviđa znatna prava za pripadnike nacionalnih manjina. Primera radi, imaće prednost kod zapošljavanja  kako bi se ispoštovao princip  srazmernog zapošljavanja stanovništva u javnoj sferi. To je jasno opredeljenje i jasno je definisano u Akcionom planu.

Jeste li vi lično zadovoljni sa Akcionim planom?

- Jesam. Na njemu smo intenzivno radili mesecima. U martu je to Vlada usvojila i potvrđen je i u Briselu. Smatram da je Akcioni plan kvalitetan. Jer, nije samo neko globalno opredeljenje i nije prazna priča, nego su u njemu predviđene i konkretne stvari. Po meni ima velike šanse da ga sprovedemo.



 Eržebet Marjanov

Mađarski glas za put u EU

Da li ste upoznati sa stavom Mađarske prema Akcionom planu?

- Njihov stav je apsolutno pozitivan. Oni su upoređivali položaj mađarske manjine u drugim državama kao što su Slovačka, Rumunija i Ukrajina i jasno su rekli da je položaj manjina najbolji u Srbiji. Mađarska smatra da Srbija mnogo čini na tom putu za EU i zato je kao članica EU sigurno dobar saveznik Srbije, jedan siguran glas na tom putu.