Мировић: Република ускоро почиње откуп земље за „Фрушкогорски коридор”
Од јануара република кроз средства која је обезбедила у свом буyету за 2017. годину почиње са откупом земље, решавањем имовинских проблема на траси
Фрушкогорског коридора, изјавио је за „Дневник“ председник Покрајинске владе Игор Мировић.
- Нешто се мало касни са откупом земље на траси кроз Нови Сад. То је траса од Мишелука, кроз Петроварадин до Жежељевог моста. Очекујем да се убрза та процедура која се тиче урбанистичких решења на тој траси, а идејни пројекат иде на крају. Све ово остало је већ спремно када је реч о припреми пројектне документације и сада је ствар на Влади Републике Србије, на Министарству за грађевинарство, саобраћај и урбанизам да у договору са потенцијалним извођачима, кроз или кредит или концесију, а наравно у договору са Покрајинском владом, у једном сада већ року који се може видети, који је ту пред нама, пронађе партнера који би учествовао у том послу – нагласио је Мировић.
„Фрушкогроски коридор“ је уврштен у приоритетне саобраћајнице Покрајинске владе због своје важности, а процењена инвестициона вредност је око 400 милиона евра. Простираће се од Каћке петље на путу Нови Сад – Зрењанин, с ауто-путем Е- 75 се укршта код бензинске пумпе „Минут”. Коридор са новом саобраћајницом даље води према Дунаву, затим преко Фрушке горе до ауто-пута Београд–Загреб. На Сремску страну ће прећи преко новог моста који треба да буде изграђен и од Цркве Марије снежне у Петроварадину (Текије) даље ће водити према Буковцу испод Фрушке горе кроз тунел дуг 3.470 метара.
Тунел иде према петљи за Врдник, потом се наставља ка Руми, где се ради обилазница. Деоница је дуга 37 километара и не спада у категорију ауто-путева, иако ће имати два пута по две коловозне траке широке по 3,5 метра, што га може сврстати у категорију ауто-путева, али нема зауставне траке и због тога коридор спада у брзе саобраћајнице.
Председник Покрајинске владе наводи да критичари који у овом послу не виде економску оправданост нису добро рачунали и да је то исплатив посао, па су то рачунице које потенцијални инвеститори за изградњу овог пута имају у виду у смислу враћања уложеног новца.
- Посао је исплатив јер се наплатом на улазу у тунел с једне и друге стране, уз очекујућу нови саобраћај јер ће то бити најсавременија саобраћајница са најдужим тунелом у Србији, може за неких 25 до 30 година вратити све што је уложено. Јер једноставним прегледом сајта „Путева Србије“ видите да на тој траси имамо између 11 и 12 хиљада возила дневно, од чега 700 теретних возила. У односу на неке просечне цене у региону за пролазак кроз тунеле те величине, лако се може израчунати да је то исплатив посао. Због тога често говоримо о моделу да уложено може да нам се врати. А то је различит модел у односу на Фонд за развој нових технологија где имамо много уложеног новца који не можемо да вратимо, или Фонд за капитална улагања у односу на санацију Развојне банке Војводине где смо такође уложили, а ништа се није вратило. Сви они који нас сад критикују, а знам да има и таквих који се подсмевају тој траси Нови Сад – Рума па се често шале са тим тунелом, они треба да знају да је то исплатив посао – наглашава Мировић.
А. Савановић
Пруга кроз Војводину
Игор Мировић истиче да један од важних саобраћајних пројеката за Војводину је и изградња брзе пруге Београд – Будимпешта који се реализује преко Владе Србије.
- То је можда најважнији посао у савременој историји Војводине, коју зовем „Пруга кроз Војводину“. Иначе сам крстио, односно доделио име коридору трасе Нови Сад – Рума „Фрушкогорски коридор“, а овој траси „Пруга кроз Војводину“. То су велики пројекти и не може да се ради преко ноћи. За то је потребна велика припрема, окупљање урбаниста, пројектаната, употреба савремених технологија… За железничку трасу, рецимо, за такву технологију која треба да пропушта воз брзином од 200 километара у нашој земљи немамо потпуно оспособљене компанијем, па ћемо морати да се ослонимо на савремене технолошке системе из иностранства, а служиће нам у будућности да учимо и ту технологију и технолошке системе производимо и примењујемо и у нашој земљи - закључио је Мировић.