Mirović: Republika uskoro počinje otkup zemlje za „Fruškogorski koridor”
Od januara republika kroz sredstva koja je obezbedila u svom buyetu za 2017. godinu počinje sa otkupom zemlje, rešavanjem imovinskih problema na trasi
Fruškogorskog koridora, izjavio je za „Dnevnik“ predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.
- Nešto se malo kasni sa otkupom zemlje na trasi kroz Novi Sad. To je trasa od Mišeluka, kroz Petrovaradin do Žeželjevog mosta. Očekujem da se ubrza ta procedura koja se tiče urbanističkih rešenja na toj trasi, a idejni projekat ide na kraju. Sve ovo ostalo je već spremno kada je reč o pripremi projektne dokumentacije i sada je stvar na Vladi Republike Srbije, na Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i urbanizam da u dogovoru sa potencijalnim izvođačima, kroz ili kredit ili koncesiju, a naravno u dogovoru sa Pokrajinskom vladom, u jednom sada već roku koji se može videti, koji je tu pred nama, pronađe partnera koji bi učestvovao u tom poslu – naglasio je Mirović.
„Fruškogroski koridor“ je uvršten u prioritetne saobraćajnice Pokrajinske vlade zbog svoje važnosti, a procenjena investiciona vrednost je oko 400 miliona evra. Prostiraće se od Kaćke petlje na putu Novi Sad – Zrenjanin, s auto-putem E- 75 se ukršta kod benzinske pumpe „Minut”. Koridor sa novom saobraćajnicom dalje vodi prema Dunavu, zatim preko Fruške gore do auto-puta Beograd–Zagreb. Na Sremsku stranu će preći preko novog mosta koji treba da bude izgrađen i od Crkve Marije snežne u Petrovaradinu (Tekije) dalje će voditi prema Bukovcu ispod Fruške gore kroz tunel dug 3.470 metara.
Tunel ide prema petlji za Vrdnik, potom se nastavlja ka Rumi, gde se radi obilaznica. Deonica je duga 37 kilometara i ne spada u kategoriju auto-puteva, iako će imati dva puta po dve kolovozne trake široke po 3,5 metra, što ga može svrstati u kategoriju auto-puteva, ali nema zaustavne trake i zbog toga koridor spada u brze saobraćajnice.
Predsednik Pokrajinske vlade navodi da kritičari koji u ovom poslu ne vide ekonomsku opravdanost nisu dobro računali i da je to isplativ posao, pa su to računice koje potencijalni investitori za izgradnju ovog puta imaju u vidu u smislu vraćanja uloženog novca.
- Posao je isplativ jer se naplatom na ulazu u tunel s jedne i druge strane, uz očekujuću novi saobraćaj jer će to biti najsavremenija saobraćajnica sa najdužim tunelom u Srbiji, može za nekih 25 do 30 godina vratiti sve što je uloženo. Jer jednostavnim pregledom sajta „Puteva Srbije“ vidite da na toj trasi imamo između 11 i 12 hiljada vozila dnevno, od čega 700 teretnih vozila. U odnosu na neke prosečne cene u regionu za prolazak kroz tunele te veličine, lako se može izračunati da je to isplativ posao. Zbog toga često govorimo o modelu da uloženo može da nam se vrati. A to je različit model u odnosu na Fond za razvoj novih tehnologija gde imamo mnogo uloženog novca koji ne možemo da vratimo, ili Fond za kapitalna ulaganja u odnosu na sanaciju Razvojne banke Vojvodine gde smo takođe uložili, a ništa se nije vratilo. Svi oni koji nas sad kritikuju, a znam da ima i takvih koji se podsmevaju toj trasi Novi Sad – Ruma pa se često šale sa tim tunelom, oni treba da znaju da je to isplativ posao – naglašava Mirović.
A. Savanović
Pruga kroz Vojvodinu
Igor Mirović ističe da jedan od važnih saobraćajnih projekata za Vojvodinu je i izgradnja brze pruge Beograd – Budimpešta koji se realizuje preko Vlade Srbije.
- To je možda najvažniji posao u savremenoj istoriji Vojvodine, koju zovem „Pruga kroz Vojvodinu“. Inače sam krstio, odnosno dodelio ime koridoru trase Novi Sad – Ruma „Fruškogorski koridor“, a ovoj trasi „Pruga kroz Vojvodinu“. To su veliki projekti i ne može da se radi preko noći. Za to je potrebna velika priprema, okupljanje urbanista, projektanata, upotreba savremenih tehnologija… Za železničku trasu, recimo, za takvu tehnologiju koja treba da propušta voz brzinom od 200 kilometara u našoj zemlji nemamo potpuno osposobljene kompanijem, pa ćemo morati da se oslonimo na savremene tehnološke sisteme iz inostranstva, a služiće nam u budućnosti da učimo i tu tehnologiju i tehnološke sisteme proizvodimo i primenjujemo i u našoj zemlji - zaključio je Mirović.