Котрљање равницом: Опстанак шећеране у Сенти кључан за репароше

па су произвођачи шећерне репе из Потисја и других терена сировинског подручја те фабрике, са великом зебњом пратили збивања. Испоставила су се непотребним страховања за судбину репе, јер она се прерађује у три шећеране Компаније “Суноко”, која је нови власник сенћанске фабрике, а на измаку овогодишње кампање док се произвођачи прерачунавају, колико је ко зарадио, већ је актуелно уговарање производње репе за идућу сетву.

Из “Сунока” и сенћанске фабрике у предстечајном стању, произвођаче уверавају да је битно да се што пре определе за уговарање идуће сетве, од која зависи и судбина фабрике у Сенти. Паори посвећени шећерној репи шећерану доживљавају као “своју”, јер им је судбина повезана, али без обзира да ли ће отићи у стечај, сви се надају да ће то за фабрику бити нови почетак, а не запечаћена судбина.  Атила Шош из Сенте репу сеје на око 30 јутара и ове сезоне прилично је задовољан. Једино што је њега, а и друге произвођаче, мучила неизвесност око превоза, јер су камиони ређе долазили и то је био највећи проблем.

- Принос је 55 тона по хектару, дигестија око 14,5 процената. Услова за наводњавање имам, али ове сезоне због довољно падавина није се требало излагати том трошку. Репом се бавимо две деценије, а сада ћемо видети како ће бити даље. Све зависи од услова. Најбоље би било да наша шећерана у Сенти поново проради јер смо навикли, пошто када смо допремили репу у фабрику, одмах смо знали колико је нечистоћа и остале параметре, а овако не знамо јер се дешава да репа стоји и три-четири недеље – указује Шош.

Шош иначе обрађује око 150 јутара, сеје више ратарских култура кукуруз, пшеницу, јечам, сунцокрет, а шећерна репа је у сетвеној структури, јер на његовим њивама солидно рађа и у сушним годинама, а у односу на друге усеве доноси најсигурнију зараду.

- Због доста сигурне зараде, на репу сам дугорочно оријентисан и имам своју вадилицу и другу механизацију, али видећемо како ће бити убудуће, да ли ће се вадити “холмером”, или ћемо и даље вадити сами – каже Шош.

У погледу шећерне репе колеба се Тибор Губик из Сенте, јер је до сада био мање производио репу, коју је претходних пет-шест сезона узгајао на око три хектара.

- Нисам сигуран да ћу идуће године сејати репу, због свега што се догађа са шећераном у Сенти – неодлучан је Губик. - Двоумим се шта да радим, али сам ове сезоне са репом солидно прошао. Родило је око 35 тона по јутру, чисте репе. Обрађујем око 25 хектара, тако да је под репом мањи део. Ове године сам најбоље прошао са производњом паштрнака, јер је род био преко 20 тона по јутру. Под паштрнаком сам имао 15 јутара, тако да је прерађивачу испоручено преко 300 тона. Род смо испоручивали прерађивачу из Мартоноша, по цени од 10,80 динара за килограм, тако да ми је тренутно исплативији од шећерне репе, а и прошле године није било лоше, јер је родило 15 тона по јутру. Исплата је одмах по испоруци 30 одсто, док ће остало бити мало касније - каже Губик.

У производњи шећерне репе Саболч Рац из Гунароша је трећу годину, а ове сезоне површину под репом је повећао на 56 хектара.

- Солидно сам прошао јер је било 60 до 65 тона плативе репе по хектару, што је просечан род за ову годину, али ми смо ипак на вишем терену према Новом Орахову и Победи где смо до јула имали мало падавина, али се касније ситуација поправила – каже Рац. - Нема могућности за наводњавање тако да зависимо од кише из облака. У погледу рентабилности и зараде производња репе није екстра, али је ипак нешто боља од других култура. Рецимо, соју смо у породици имали на доста већим површинама на непуних 200 хектара, где смо постигли добар принос и цена је задовољавајућа 44 динара за килограм, плус ПДВ, а сав род чувамо у свом складишту и ту очекујемо да зарадимо више него од репе, уз пуно мање улагања и мање обавеза.

Рац додаје да су заинтересовани да репу сеју и догодине, али још нису одлучили на којој површини.

- Упоређујемо производњу репе и са другим ратарским културама, пре свега са кукурузом. Јесте да је репа исплативија, али није то нешто феноменално. На нашем терену производња репе има традицију, доста је заступљена, међутим, у зависности од падавина и других услова је и крајњи ефекат и зарада. Ето код колеге је род био бољи него код мене, али је имао слабију дигестију. Репа коју сам испоручио имала је сласт нешто изнад стандарда 16,4 до 16,6 одсто, међутим, зато нема килаже као код колеге. Ипак, када се све сагледа, вреди сејати репу... – наглашава Саболч Рац.

Золтан Забош из Чантавира је у производњи репе неколико година и од самог почетка уговара са сенћанском шећераном, па је ове године слатки корен имао на 12 хектара.

- Прилично смо задовољни родом шећерне репе, немамо примедбе са одбицима нечистоће, са дигестијом смо такође задовољни, тако да могу рећи да ове године има зараде, не знам још прецизно колико, пошто још нисам све сабрао и подвукао црту – сумира производну сезону Забош.

Забош обрађује укупно 30 хектара, а осим репе сеје кукуруз, пшеницу и сунцокрет.

- За идућу сетву репе све ће зависити од уговора, односно, од договора са представницима шећеране да се поправи организација превоза репе. Транспорт је код нас у Чантавиру био нејпроблематичнији, а све остало је било у реду. Нису у питању трошкови превоза јер иду на терет шећеране, него је било проблема са интензитетом превоза извађене репе која дуго чекала на њиви – предочава Золтан Забош.

М. Митровић

Зарада 1.000 евра по хектару

Произвођачи шећерне репе са просечним приносом од 65 тона по хектару и дигестијом од 14,8 одсто, имају приход од преко 2.000 евра по хектару, што значи да је и оним са нешто слабијим приносом, зарада по хектару око 1.000 евра. Генерални директор “Сунока” мр Љубиша Раденковић сматра да је то добар подстрек за произвођаче.

- Ми смо изашли већ са условима за уговарање за наредну годину, који су исти као минуле сезоне са ценом од 35 евра по тони. Плаћање ћемо задржати као и до сада у кратком року од испоруке - каже Раденковић.

Репа уговарана ове сезоне за Фабрику шећера у Сенти, коју је у међувремену од италијанске компаније “СФИР” купио “Суноко”, на прераду иде у Ковачицу, Врбас и Пећинце.

- Пошто времена није било да се сенћанска шећерана припреми за кампању, због споре одлуке Комисије за заштиту конукренције, ми смо ипак успели да се организујемо и да се сва репа прими и прерађује у нашим фабрикама. Све иде динамиком као и за остале произвођаче на сировинком подручју “Сунока” – појашњава Раденковић.