Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Kotrljanje ravnicom: Opstanak šećerane u Senti ključan za reparoše

10.12.2016. 19:44 21:12
Piše:

U prekomponovanju vlasništva u šećernoj industriji Srbije Fabrika šećera “TE-TO” iz Sente se našla u neugodnoj epizodi predstečajnog postupka,

pa su proizvođači šećerne repe iz Potisja i drugih terena sirovinskog područja te fabrike, sa velikom zebnjom pratili zbivanja. Ispostavila su se nepotrebnim strahovanja za sudbinu repe, jer ona se prerađuje u tri šećerane Kompanije “Sunoko”, koja je novi vlasnik senćanske fabrike, a na izmaku ovogodišnje kampanje dok se proizvođači preračunavaju, koliko je ko zaradio, već je aktuelno ugovaranje proizvodnje repe za iduću setvu.

Iz “Sunoka” i senćanske fabrike u predstečajnom stanju, proizvođače uveravaju da je bitno da se što pre opredele za ugovaranje iduće setve, od koja zavisi i sudbina fabrike u Senti. Paori posvećeni šećernoj repi šećeranu doživljavaju kao “svoju”, jer im je sudbina povezana, ali bez obzira da li će otići u stečaj, svi se nadaju da će to za fabriku biti novi početak, a ne zapečaćena sudbina.  Atila Šoš iz Sente repu seje na oko 30 jutara i ove sezone prilično je zadovoljan. Jedino što je njega, a i druge proizvođače, mučila neizvesnost oko prevoza, jer su kamioni ređe dolazili i to je bio najveći problem.

- Prinos je 55 tona po hektaru, digestija oko 14,5 procenata. Uslova za navodnjavanje imam, ali ove sezone zbog dovoljno padavina nije se trebalo izlagati tom trošku. Repom se bavimo dve decenije, a sada ćemo videti kako će biti dalje. Sve zavisi od uslova. Najbolje bi bilo da naša šećerana u Senti ponovo proradi jer smo navikli, pošto kada smo dopremili repu u fabriku, odmah smo znali koliko je nečistoća i ostale parametre, a ovako ne znamo jer se dešava da repa stoji i tri-četiri nedelje – ukazuje Šoš.

Šoš inače obrađuje oko 150 jutara, seje više ratarskih kultura kukuruz, pšenicu, ječam, suncokret, a šećerna repa je u setvenoj strukturi, jer na njegovim njivama solidno rađa i u sušnim godinama, a u odnosu na druge useve donosi najsigurniju zaradu.

- Zbog dosta sigurne zarade, na repu sam dugoročno orijentisan i imam svoju vadilicu i drugu mehanizaciju, ali videćemo kako će biti ubuduće, da li će se vaditi “holmerom”, ili ćemo i dalje vaditi sami – kaže Šoš.

U pogledu šećerne repe koleba se Tibor Gubik iz Sente, jer je do sada bio manje proizvodio repu, koju je prethodnih pet-šest sezona uzgajao na oko tri hektara.

- Nisam siguran da ću iduće godine sejati repu, zbog svega što se događa sa šećeranom u Senti – neodlučan je Gubik. - Dvoumim se šta da radim, ali sam ove sezone sa repom solidno prošao. Rodilo je oko 35 tona po jutru, čiste repe. Obrađujem oko 25 hektara, tako da je pod repom manji deo. Ove godine sam najbolje prošao sa proizvodnjom paštrnaka, jer je rod bio preko 20 tona po jutru. Pod paštrnakom sam imao 15 jutara, tako da je prerađivaču isporučeno preko 300 tona. Rod smo isporučivali prerađivaču iz Martonoša, po ceni od 10,80 dinara za kilogram, tako da mi je trenutno isplativiji od šećerne repe, a i prošle godine nije bilo loše, jer je rodilo 15 tona po jutru. Isplata je odmah po isporuci 30 odsto, dok će ostalo biti malo kasnije - kaže Gubik.

U proizvodnji šećerne repe Sabolč Rac iz Gunaroša je treću godinu, a ove sezone površinu pod repom je povećao na 56 hektara.

- Solidno sam prošao jer je bilo 60 do 65 tona plative repe po hektaru, što je prosečan rod za ovu godinu, ali mi smo ipak na višem terenu prema Novom Orahovu i Pobedi gde smo do jula imali malo padavina, ali se kasnije situacija popravila – kaže Rac. - Nema mogućnosti za navodnjavanje tako da zavisimo od kiše iz oblaka. U pogledu rentabilnosti i zarade proizvodnja repe nije ekstra, ali je ipak nešto bolja od drugih kultura. Recimo, soju smo u porodici imali na dosta većim površinama na nepunih 200 hektara, gde smo postigli dobar prinos i cena je zadovoljavajuća 44 dinara za kilogram, plus PDV, a sav rod čuvamo u svom skladištu i tu očekujemo da zaradimo više nego od repe, uz puno manje ulaganja i manje obaveza.

Rac dodaje da su zainteresovani da repu seju i dogodine, ali još nisu odlučili na kojoj površini.

- Upoređujemo proizvodnju repe i sa drugim ratarskim kulturama, pre svega sa kukuruzom. Jeste da je repa isplativija, ali nije to nešto fenomenalno. Na našem terenu proizvodnja repe ima tradiciju, dosta je zastupljena, međutim, u zavisnosti od padavina i drugih uslova je i krajnji efekat i zarada. Eto kod kolege je rod bio bolji nego kod mene, ali je imao slabiju digestiju. Repa koju sam isporučio imala je slast nešto iznad standarda 16,4 do 16,6 odsto, međutim, zato nema kilaže kao kod kolege. Ipak, kada se sve sagleda, vredi sejati repu... – naglašava Sabolč Rac.

Zoltan Zaboš iz Čantavira je u proizvodnji repe nekoliko godina i od samog početka ugovara sa senćanskom šećeranom, pa je ove godine slatki koren imao na 12 hektara.

- Prilično smo zadovoljni rodom šećerne repe, nemamo primedbe sa odbicima nečistoće, sa digestijom smo takođe zadovoljni, tako da mogu reći da ove godine ima zarade, ne znam još precizno koliko, pošto još nisam sve sabrao i podvukao crtu – sumira proizvodnu sezonu Zaboš.

Zaboš obrađuje ukupno 30 hektara, a osim repe seje kukuruz, pšenicu i suncokret.

- Za iduću setvu repe sve će zavisiti od ugovora, odnosno, od dogovora sa predstavnicima šećerane da se popravi organizacija prevoza repe. Transport je kod nas u Čantaviru bio nejproblematičniji, a sve ostalo je bilo u redu. Nisu u pitanju troškovi prevoza jer idu na teret šećerane, nego je bilo problema sa intenzitetom prevoza izvađene repe koja dugo čekala na njivi – predočava Zoltan Zaboš.

M. Mitrović

 

Zarada 1.000 evra po hektaru

Proizvođači šećerne repe sa prosečnim prinosom od 65 tona po hektaru i digestijom od 14,8 odsto, imaju prihod od preko 2.000 evra po hektaru, što znači da je i onim sa nešto slabijim prinosom, zarada po hektaru oko 1.000 evra. Generalni direktor “Sunoka” mr Ljubiša Radenković smatra da je to dobar podstrek za proizvođače.

- Mi smo izašli već sa uslovima za ugovaranje za narednu godinu, koji su isti kao minule sezone sa cenom od 35 evra po toni. Plaćanje ćemo zadržati kao i do sada u kratkom roku od isporuke - kaže Radenković.

Repa ugovarana ove sezone za Fabriku šećera u Senti, koju je u međuvremenu od italijanske kompanije “SFIR” kupio “Sunoko”, na preradu ide u Kovačicu, Vrbas i Pećince.

- Pošto vremena nije bilo da se senćanska šećerana pripremi za kampanju, zbog spore odluke Komisije za zaštitu konukrencije, mi smo ipak uspeli da se organizujemo i da se sva repa primi i prerađuje u našim fabrikama. Sve ide dinamikom kao i za ostale proizvođače na sirovinkom području “Sunoka” – pojašnjava Radenković.

Piše:
Pošaljite komentar