Здравствене установе заједно у борби против рака грлића материце

Института за онкологију Војводине у Сремској Каменици, како би се направио јединствен критеријум за скрининг у оквиру програма раног откривања рака грлића материце. Тако ће пацијенткиње на једном месту моћи да ураде све прегледе, уместо да иду од једне до друге установе у потрази за дијагнозом и терапијом.

Свака два минута у свету једна жена умре због рака грлића материце. У овом часу 700.000 жена у свету има премалигни облик болести грлића, који чека да буде откривен. Земље западне Европе, захваљујући добро организованим скрининг програмима, са добром покривеношћу, успеле су да у последњих 10 година значајно смање обољевање својих жена од рака грлића материце. Србија је међу земљама с највећом учесталошћу рака грлића материце у Европи, а слична ситуација је и у земљама у окружењу.

- Годишње се у нашој земљи региструје од 29 до 47 нових случајева рака грлића материце на 100.000 жена, у зависности од тога о ком је региону Србије реч. У Војводини се бележи стопа од 28 на 100.000 жена, а.сваке године 144 жене умру од последица ове болести - кажу подаци Института за онкологију Војводине.

Управник Бетаније професор др Тихомир Вејновић каже да пацијенткиње с истим тегобама сада одлазе на три различита места.

- Договорено је да се направи јединствен критеријум за скрининг, који постоји у све три установе, и код нас и у Дому здравља и у Институту. Треба да имамо заједнички став, да радимо по истим критеријумима и третирамо исти проблем - каже професор Вејновић и додаје да је начелни договор о сарадњи постигнут са директором Дома здравља “Нови Сад” прим. др Веселином Бојатом и помоћницом директора Дома здравља за здравствену делатност др Љерком Попов, као и са начелницом гинеколошког одељења Клинике за оперативну гинекологију Института за онкологију Војводине прим. др Јелком Рајовић.

Како објашњава, суштина је да се концентришу услуге и да жена на једном месту добије све што треба, а не да иде једном у Дом здравља, па два пута код специјалисте у Поликлинику.

- Пацијенткиња треба да има дијагнозу и терапију на једном месту, а не да иде на више места да би то добила. Сада када смо обновили рад Поликлинике, пацијенте на једном месту чекају специјалисти, а жене могу да закажу прегледе преко портала мојдоктор.гов.рс. У обновљеним и опремљеним ординацијама свакога дана раде специјалисти из свих завода наше Клинике и таква организација рада омогућава бржу, бољу и квалитетнију услугу - наводи др Вејновић.

У згради Поликлинике Клиничког центра Војводине пацијенткиње могу да обаве прегледе, снимања и мање интервенције у осам ординација, а осим конзервативне гинекологије и акушерских третмана, ту су и прегледи на малигне промене, као и претраге на упућују жене у другом стању. На преглед у Поликлиници сада се чека до десет дана.

Љ. Петровић

Фото: Ф. Бакић

Симптоми и фактори ризика

У раном стадијуму свог развоја, рак грлића материце је најчешће без симптома. Када се јаве симптоми, углавном је реч већ о узапредовалој форми болести. Најчешћи симптоми ране фазе болести су све врсте крварења ван редовне менструације, сукрвав, воденаст исцедак, обилно крварење, оскудно, тачкасто крварење, крварење у току и након полног односа, између две менструације или у периоду менопаузе, вагинални ицседак промењеног квалитета и бол, најчешће у крстима или нози.

Фактори ризика за настанак болести су инфекција хуманим папилома вирусом, инфекција ХИВ вирусом, употреба имуносупресивне терапије, рано ступање у полне односе, постојање других полно преносивих болести, већи број сексуалних партнера и партнери оболели од полних болести. Ризик је и пушење, неадекватна исхрана, постојање рака грлића материце у фамилији, специфичне репродуктивне карактеристике жене, вишегодишња употреба оралних хормонских контрацептива и низак социоекономски стандард.