Бањски туризам: Преписивање некад може да се исплати

 јер су у периоду од 2007 до 2013 искористиле 50 милиона евра, односно 98 одсто доступних средстава. Нема разлога да се успешна сарадња не настави и убудуће. Конкурси су већ расписани а на располагању нам је 25 милиона евра за средње и 21,5 за мање пројекте. Посебно су занимљиви пројекти који се односе на развој туризма јер Мађарска као и Србија не излази на море, а друга сличност нам је велики број бања и термалних извора.

Бањски туризам је у Мађарској већ добро развијен и стално се унапређује: с обзиром да Србију тек очекује приватизација бања, добро је видети како су комшије успеле да привуку  туристе од којих многи долазе баш из Србије. Део искуства могли су да виде новинари из Србије који су недавно боравили у јужном делу ове суседне земље. (Туру је организовала Регионална дирекција за Јужну Мађарску, односно Агенција за туризам при Влади ове земље.)



У Мађарској су бање задржале улогу лечилишта, али су добиле и бројне нове понуде за туристе. Поред медицинских третмана, ту су велнес и спа центри за бољу кондицију, ослобађање од стреса и наравно улепшавање и скидање сувишних килограма. Када ураде третмане, испливају се у базенима и окаче баде мантиле на чивилук, туристи се неће досађивати јер су свуда тематски паркови, музеји, етно радионице.



Најбољи почетак  је обилазак Националном историјском спомен парку  “Опуста” који се налази на педесетак километара од српско-мађарске границе у близини старог пута Сегедин - Будимпешта. Ту најмлађи могу да уживају у играчкама какве су користила деца у 19 веку, док старији могу да пустују вуну или да са аниматорима умесе погачице од кромпира.



У близини парка налази се пансион Еве Вито. У куповину земље и изградњу пансиона она је инвестирала 250.000 евра. Део је  породични новац од уштеђевине, а део  кредит уз камату од 1,5 одсто. Пансион ради око годину дана и рачунају да ће се инвестиција исплатити. Као будуће госте у пансиону види студенте, запослене у корпорацијама који овде могу да одржавају семинаре, посетиоце парка, а посебно рачунају на госте из Србије.



Сличан је пример и Габора Гергељија, власника парка “Звездане стазе”, који је из фондова ЕУ добио 300.000 евра и направио занимљиве лавиринте од дрвених и живих ограда у којима се посетиоци сатима губе и проналазе. Парк је веома популаран и код житеља суседне Румуније и током сезоне дневно га посети око 150 људи.



Најпопуларнија бања за нас је Сент Ержебет која се налази у Морахалому. У комплекус базена српски се чује више него мађарски језик, али домаћини кажу да је криза преполовила број посетилаца са некадашњих хиљаду, на око пет стотина дневно.У близини је и бања Мако чија је околина позната по производњи лука,  због чега се једна стилизована  главица налази чак и на улазу у базен.



Сам базен је тако направљен да уз помоћ ђакузи технике купаче вода носи као у реци, али су вирови безопасни, а осим тога уграђена техника служи за масирање и боље расположење. Поред сауна и велнеса ту је и масажа, док је ван парка адреналинска играоница за тинејyере.



Особина свих вода из јужне низије је анти-инфламаторно дејство,то јест опуштају мишиће и повољно делују на метаболизам коже што је идеално за  бањске и рекреативне комплексе. У Сегедину су то искористили у бањском купалишту хотела “Форас”, познатом и по једном од најдужих тобогана, али и као и место на које долази много гостију из Србије и Румуније.



Душанка Вујошевић