Banjski turizam: Prepisivanje nekad može da se isplati

 jer su u periodu od 2007 do 2013 iskoristile 50 miliona evra, odnosno 98 odsto dostupnih sredstava. Nema razloga da se uspešna saradnja ne nastavi i ubuduće. Konkursi su već raspisani a na raspolaganju nam je 25 miliona evra za srednje i 21,5 za manje projekte. Posebno su zanimljivi projekti koji se odnose na razvoj turizma jer Mađarska kao i Srbija ne izlazi na more, a druga sličnost nam je veliki broj banja i termalnih izvora.

Banjski turizam je u Mađarskoj već dobro razvijen i stalno se unapređuje: s obzirom da Srbiju tek očekuje privatizacija banja, dobro je videti kako su komšije uspele da privuku  turiste od kojih mnogi dolaze baš iz Srbije. Deo iskustva mogli su da vide novinari iz Srbije koji su nedavno boravili u južnom delu ove susedne zemlje. (Turu je organizovala Regionalna direkcija za Južnu Mađarsku, odnosno Agencija za turizam pri Vladi ove zemlje.)



U Mađarskoj su banje zadržale ulogu lečilišta, ali su dobile i brojne nove ponude za turiste. Pored medicinskih tretmana, tu su velnes i spa centri za bolju kondiciju, oslobađanje od stresa i naravno ulepšavanje i skidanje suvišnih kilograma. Kada urade tretmane, isplivaju se u bazenima i okače bade mantile na čiviluk, turisti se neće dosađivati jer su svuda tematski parkovi, muzeji, etno radionice.



Najbolji početak  je obilazak Nacionalnom istorijskom spomen parku  “Opusta” koji se nalazi na pedesetak kilometara od srpsko-mađarske granice u blizini starog puta Segedin - Budimpešta. Tu najmlađi mogu da uživaju u igračkama kakve su koristila deca u 19 veku, dok stariji mogu da pustuju vunu ili da sa animatorima umese pogačice od krompira.



U blizini parka nalazi se pansion Eve Vito. U kupovinu zemlje i izgradnju pansiona ona je investirala 250.000 evra. Deo je  porodični novac od ušteđevine, a deo  kredit uz kamatu od 1,5 odsto. Pansion radi oko godinu dana i računaju da će se investicija isplatiti. Kao buduće goste u pansionu vidi studente, zaposlene u korporacijama koji ovde mogu da održavaju seminare, posetioce parka, a posebno računaju na goste iz Srbije.



Sličan je primer i Gabora Gergeljija, vlasnika parka “Zvezdane staze”, koji je iz fondova EU dobio 300.000 evra i napravio zanimljive lavirinte od drvenih i živih ograda u kojima se posetioci satima gube i pronalaze. Park je veoma popularan i kod žitelja susedne Rumunije i tokom sezone dnevno ga poseti oko 150 ljudi.



Najpopularnija banja za nas je Sent Eržebet koja se nalazi u Morahalomu. U komplekus bazena srpski se čuje više nego mađarski jezik, ali domaćini kažu da je kriza prepolovila broj posetilaca sa nekadašnjih hiljadu, na oko pet stotina dnevno.U blizini je i banja Mako čija je okolina poznata po proizvodnji luka,  zbog čega se jedna stilizovana  glavica nalazi čak i na ulazu u bazen.



Sam bazen je tako napravljen da uz pomoć đakuzi tehnike kupače voda nosi kao u reci, ali su virovi bezopasni, a osim toga ugrađena tehnika služi za masiranje i bolje raspoloženje. Pored sauna i velnesa tu je i masaža, dok je van parka adrenalinska igraonica za tinejyere.



Osobina svih voda iz južne nizije je anti-inflamatorno dejstvo,to jest opuštaju mišiće i povoljno deluju na metabolizam kože što je idealno za  banjske i rekreativne komplekse. U Segedinu su to iskoristili u banjskom kupalištu hotela “Foras”, poznatom i po jednom od najdužih tobogana, ali i kao i mesto na koje dolazi mnogo gostiju iz Srbije i Rumunije.



Dušanka Vujošević