Продаш данас, а наплатиш кад се купац смилује

који предвиђа да се обавезе морају измирити у року од најдуже 60 дана, то мало ко поштује. Код нас се на испуњење обавеза купца чека у просеку 138 дана. По томе смо најгори у региону, а далеко од тога да се харминизујемо с Европском унијом, где се чека најдуже 30 дана. Предуги рокови плаћања многе су већ одвели у банкрот.

Србија је Закон о роковима плаћања усвојила пре четири године, а допунила га лане. Тада је рок за измирење обавеза јавног сектора према привреди одређен на 45 дана, а за све друге на два месеца.

Том проблематиком недавно се бавила Мрежа за пословну подршку. Они сматрају да разлоге масовног непоштовања законских рокова плаћања треба тражити општој неликвидности која влада у привреди као и слабој куповној моћи крајњих потрошача. Малопродајни трговински ланци се труде да привуку муштерије дугим роковима плаћања, које иде и до 12 месеци. После се тај рок пребаци на добављаче па на произвиђаче и чекању никад краја.

Произвођачи основних намирница, попут хлеба и млека, чекају до сто дана, а у месној индустрији чека се од 60 до 90. Најтеже је у области грађевинарства, где су рокови и преко 200 дана. Ипак, и то је кратко према роковима колико су привредници приморани да чекају за робу или услуге испоручене локалним самоуправама, где је то до пола године. Најгоре платише су у области школства и здравства.

Мала утеха може да буде то што се ти рокови не поштују ни у ЕУ. Прецизније, рок од 30 дана, колико је зацртано Директивом Европске уније, поштују најразвијеније земље, попут Немачке. Оне мање развијене их продужавају, тако да се у Пољској на новац чека 45 дана, а у Хрватској 60.

Последице које због тако лежерног понашања трпи привреда су тешке. Када им се не плати оно што су испоручили, привредници су принуђени на то да подижу кредите уз камту од 12 до 14 одсто на годишњем нивоу да би обезбедили обртна средства. Многи касније не успевају да те кредите врате. То великим делом говоре и подаци о кашњењу у плаћању предузећа и предузетника. По евиденцији Кредитног бироа Удружења банка Србије, код предузетника је 16 одсто, а код предузећа 13,7.

Какве последице то има за за привреднике који су на чекању исплата?

– Многи је оних који не дочекају да им се новац нађе на рачуну, тачније, пре тога банкротирају – обајшњава економски стручњак др Данијел Цвјетичанин. – Онда радници који су били запослени у тим фирмама остају без посла, а држава без пореза. Такви примери поучни су за оне који би хтели да започну сопствени бизнис јер они у старту одустају. Посебна прича су страни инвеститори, којима је поштовање рокова плаћања један од битних чинилаца када одлучују о улагању у неку земљу. Када саберу све мане и предности Србије, лако је могуће да баш због рокова плаћања оду у земљу у којој је та област боље уређена. Није довољно само да имамо добар закон који регулише ту област, већ и да га примењујемо.

Д. Вујошевић

Казне нису мале

По нашем закону, непоштовање рокова плаћања представља прекршај, а прописане казне нису мале. За правна лица оне се крећу од 100.000 динара до чак два милиона, а за одговорна лица од 50.000 до 150.000 динара. За предузетнике су предвиђене нешто ниже казне од 10.000 динара до 500.000. Минимална казна је иста и за носиоце пољопривредних газдинства, а максимална је нешто блажа – до 150.000 динара. Када би се примењивале, и дисциплина код плаћања би се повећала.