Prodaš danas, a naplatiš kad se kupac smiluje

koji predviđa da se obaveze moraju izmiriti u roku od najduže 60 dana, to malo ko poštuje. Kod nas se na ispunjenje obaveza kupca čeka u proseku 138 dana. Po tome smo najgori u regionu, a daleko od toga da se harminizujemo s Evropskom unijom, gde se čeka najduže 30 dana. Predugi rokovi plaćanja mnoge su već odveli u bankrot.

Srbija je Zakon o rokovima plaćanja usvojila pre četiri godine, a dopunila ga lane. Tada je rok za izmirenje obaveza javnog sektora prema privredi određen na 45 dana, a za sve druge na dva meseca.

Tom problematikom nedavno se bavila Mreža za poslovnu podršku. Oni smatraju da razloge masovnog nepoštovanja zakonskih rokova plaćanja treba tražiti opštoj nelikvidnosti koja vlada u privredi kao i slaboj kupovnoj moći krajnjih potrošača. Maloprodajni trgovinski lanci se trude da privuku mušterije dugim rokovima plaćanja, koje ide i do 12 meseci. Posle se taj rok prebaci na dobavljače pa na proizviđače i čekanju nikad kraja.

Proizvođači osnovnih namirnica, poput hleba i mleka, čekaju do sto dana, a u mesnoj industriji čeka se od 60 do 90. Najteže je u oblasti građevinarstva, gde su rokovi i preko 200 dana. Ipak, i to je kratko prema rokovima koliko su privrednici primorani da čekaju za robu ili usluge isporučene lokalnim samoupravama, gde je to do pola godine. Najgore platiše su u oblasti školstva i zdravstva.

Mala uteha može da bude to što se ti rokovi ne poštuju ni u EU. Preciznije, rok od 30 dana, koliko je zacrtano Direktivom Evropske unije, poštuju najrazvijenije zemlje, poput Nemačke. One manje razvijene ih produžavaju, tako da se u Poljskoj na novac čeka 45 dana, a u Hrvatskoj 60.

Posledice koje zbog tako ležernog ponašanja trpi privreda su teške. Kada im se ne plati ono što su isporučili, privrednici su prinuđeni na to da podižu kredite uz kamtu od 12 do 14 odsto na godišnjem nivou da bi obezbedili obrtna sredstva. Mnogi kasnije ne uspevaju da te kredite vrate. To velikim delom govore i podaci o kašnjenju u plaćanju preduzeća i preduzetnika. Po evidenciji Kreditnog biroa Udruženja banka Srbije, kod preduzetnika je 16 odsto, a kod preduzeća 13,7.

Kakve posledice to ima za za privrednike koji su na čekanju isplata?

– Mnogi je onih koji ne dočekaju da im se novac nađe na računu, tačnije, pre toga bankrotiraju – obajšnjava ekonomski stručnjak dr Danijel Cvjetičanin. – Onda radnici koji su bili zaposleni u tim firmama ostaju bez posla, a država bez poreza. Takvi primeri poučni su za one koji bi hteli da započnu sopstveni biznis jer oni u startu odustaju. Posebna priča su strani investitori, kojima je poštovanje rokova plaćanja jedan od bitnih činilaca kada odlučuju o ulaganju u neku zemlju. Kada saberu sve mane i prednosti Srbije, lako je moguće da baš zbog rokova plaćanja odu u zemlju u kojoj je ta oblast bolje uređena. Nije dovoljno samo da imamo dobar zakon koji reguliše tu oblast, već i da ga primenjujemo.

D. Vujošević

Kazne nisu male

Po našem zakonu, nepoštovanje rokova plaćanja predstavlja prekršaj, a propisane kazne nisu male. Za pravna lica one se kreću od 100.000 dinara do čak dva miliona, a za odgovorna lica od 50.000 do 150.000 dinara. Za preduzetnike su predviđene nešto niže kazne od 10.000 dinara do 500.000. Minimalna kazna je ista i za nosioce poljoprivrednih gazdinstva, a maksimalna je nešto blaža – do 150.000 dinara. Kada bi se primenjivale, i disciplina kod plaćanja bi se povećala.