Бомбом на ресторан у цик зоре

у Дунавској улици 25, а причињена је само материјална штета. Оштећени су излог и више столица, што је одмах санирано. Наводно, у тренутку детонације у ресторану је био чувар, који није био близу експлозије.

Према незваничним сазнањима, ресторан је у власништву Саше Мишића, аутора телевизијске емисије “Паклена кухиња”.

По сазнањима „Дневника”, употребљена је офанзивна бомба М-75, која је пала до десет метара од излога. Нападач је имао три до пет секунди да побегне не би ли избегао да се нађе у домету распарчаних убојитих куглица, сазнајемо незванично од припадника јединице за противдиверзиону заштиту, тако да није искључено да је реч о некој „поруци” или, можда, што је мање вероватно, о потезу пролазника под утицајем психоактивних супстанци или алкохола.

Увиђај је обавила полиција, а о резултатима истраге очекујемо званично саопштење.

Данас је подела ручних бомби на одбрамбене и дефанзивне мало депласирана. У пракси, свака бомба је и офанзивна и дефанзивна, зависи од тога како се користи и шта се узима као критеријум за класификацију. Међутим, термини „офанзивна” и „дефанзивна” уведени су давно.

Суштинска разлика између одбрамбене и офанзивне ручне бомбе је у томе што се дефанзивна (одбрамбена) баца из заклона, а офанзивна из незаштићеног положаја (стојећег, клечећег, а ређе и лежећег става), чак и у покрету. Парчадно дејство код дефанзивних је по домету велико (убитачно 25-30 метара, рањавајуће и до 100, а разлетање парчади и до 200 метара), док код офанзивних не би требало да премашује даљину бацања (10-15 метара, не више од 20). У пракси, офанзивне бомбе су избачене из употребе још током 2. светског рата. Заправо оне су се свеле на специјалне бомбе јер су уведени неки нови типови („шок” и „флеш“ бомбе) који их можда могу заменити у тзв. моралном дејству (утицају на морал нападнутих).

М. В. – М. Б.