Болести срца најчешћи узрок смртности у Србији

сваке друге особе у нашој земљи , подаци су Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић - Батут", што нас сврстава у групу земаља са високим ризиком за обољевање од кардиоваскуларних болести.

Председник удружења кардиолога Србије проф. Бранко Белеслин појашњава да су многобројни разлози који доводе до кардиоваскуларних болести: лоше животне навике, пре свега пушење, нездрава исхрана и недовољна физичка активност.

Он каже да Европско кардиолошко друштво сваке године издаје препоруке о примарној превенцији кардиоваскуларних болести, да не би дошло до инфарскта срца и можданог удара.

"Пушење је апсолутно забрањено, а доказано је да и пасивно пушење повећава ризик од кардиоваскуларних болести за 30 одсто. У исхрану треба увести омега 6 и омега 3 масне киселине, а оне се највише налазе у риби. Риба би требало јести најмање два пута недељно", рекао је Белеслин Танјугу.

Физичко вежбање, наставља он, треба да буде у свим старосним групама, прилагођено утренираности. Препорука је да се вежба два и по сата недељно, односно 30 минута дневно.

Препорука Европског кардиолошког друштва је да крвни притисак буде испод 140 са 90, да вредност шећера у крви буде испод седам, а укупни холестерол мањи од пет милимола по литри.

Међу кардиоваскуларним болестима, проф. Белеслин каже да је инфарк миокарда најзаступљенији и да је у Србији последњих десет, петнаест година влада права епидемија и да тај тренд није заустављен.

Додаје да је за инфаркт најважније на време обратити се лекару, да се што пре одпуши крви суд, те су се до сада такви пацијенти лечили тромболитичким средствима , лековима који растварају тром.

"Данас се пацијенти са инфарктом миокарда збрињавају у салама за катетеризацију срца и резултати су веома добри. У последњих 20 година број смртних случајева од инфаркта је смањен", рекао је Белеслин.

То се постигло, како каже, развијањем мреже центара за катетеризацију срца, тако да исти третман добију пацијенти у већим градиовима и у мањим срединама у Србији, јер је време најважније за преживљавање код инфаркта.

За пацијенти који су преживели инфаркт, важно је да наставе са ригорозном превенцијом - одрицање лоших животних навика,  адекватна исхрана, регулисање дијабетреса, крвног притиска, физичка активност прилагођена стању и годинама.

"Други важан сегмент за превенирање новог инфаркта су лекови који морају да се узимају стално. Доступан је један број лекова, али нису сви. Савремених лекова има на тржишту, али нису на позитивној листи", наглашава Белеслин.

Он појашњава да су ти савремени лекови "нешто моћнији у односу на постојеће", да доводе до смањења смртности од будућих кардиоваскуларних догађаја.

"То је ситуација за коју смо сигурни да ће се променити баш преко превенције. Она је добар пут да се уштеде паре и да се уштеде средства за иновативне лекове", закључио је Белеслин.

Светски дан срца обележава се сутра под слоганом "Знање је моћ- чувај своје срце" у Миксер хаусу од 13 сати.

Заинтересовани суграђани имаће прилику да на више пунктова од кардиолога, ендокринолога, неуролога, сазнају нешто више о значају превенције.