Милићевић: Нови пројекти за бржи развој Војводине

у односу на основни буџет усвојен у децембру 2015. године. По предлогу ребаланса, укупна вредност овогодишњег буџета ће, тако, износити 59,5 милијарди динара. Како наводи, до повећања се дошло из неколико извора, пре свега из текућих прихода, а значајан додатни износ обезбеђен је и из добити коју је по завршном рачуну за 2015. остварио Развојни фонд Војводине. Најзад,  важну ставку представљају и пренета неутрошена средства из ранијих година.

* Због чега је неопходан ребаланс покрајинског буџета?

– Сви разлози би се могли поделити у две групе. У прву спада потреба да се приходи и расходи ускладе с реалним стањем, а самим тим и да се исправи лоше планирање, које је било евидентно приликом пројектовања буџета за 2016. Кад кажем да је било пропуста у планирању, мислим на то да поједини делови буџета нису били испланирани сходно потребама корисника за целу буџетску годину. Овим ребалансом одређени недостаци су исправљени.

* Да ли можете навести и примере за које сврхе су ребалансом обезбеђене додатне паре?

– Обезбеђено је, рецимо, додатних 200 милиона динара за помоћ породицама с троје деце – то је оних 12.000 динара што Покрајина свакој таквој породици исплаћује месечно као помоћ. Дакле, буџетом тај новац није био испланиран до краја године и корисници би практично били ускраћени за те субвенције да није уследио ребаланс. Ситуација је слична и с превозом ђака који путују од места становања до места похађања школе, за шта у буџету новац такође није био предвиђен за целу годину. Ребалансом је за то обезбеђено додатних 70 милиона динара.

Друга група разлога због којих се ради ребаланс је оквир нове политике Покрајинске владе, оне коју смо најавили у изборној кампањи, а то је политика убрзаног економског развоја покрајине. Дакле, ребаланс је потребан оквир за остваривање циљева нове покрајинске политике ради постављања приоритета, постављања и дефинисања развојних пројеката и обезбеђивање новца за њих.

* Можете ли навести примере и за те развојне пројекте?

– Нова Покрајинска влада је за претходна три месеца иницирала рад на многим пројектима, изузетно битним за покрајину. Један од најзначајнијих, који се реализује заједно с Републичком владом, јесте пројекат Фрушкогорског коридора, за који се интензивно припрема  неопходна документација. Покрајинска влада се, заједно с Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, обратила Министарству финансија Републике Србије с молбом да, планирајући буџет за 2017. годину, обезбеди новац за решавање имовинско-правних односа, што је један од важних корака у реализацији те инвестиције. Ту је и изградња нове зграде РТВ-а, једног од најважнијих чинилаца у области јавног информисања. Ребалансом покрајинског буџета биће обезбеђена средства за уклањање остатка старе, срушене зграде, после чега ће се приступити изградњи новог објекта. У овом пројекту учестоваће и Град Нови Сад.

Наравно, ребалансом је обезбеђен новац и за друге веома важне пројекте на којима инсистирамо. То је подстицај развоја индустријских и пословних зона у градовима и општинама у Војводини, чијим опремањем ће бити створени услови за долазак домаћих и страних инвеститора, а то значи и нова запошљавања. У Управи за капитална улагања су обезбеђена средства за развој саобраћајне инфраструктуре, за пројекте у области водоснабдевања, као и за друге намене. По усвајању ребаланса, уследиће конкурси, који ће омогућити локалним самоуправама да обезбеде додатна средства за неке од планираних инвестиција.

Значајан део средстава биће усмерен у покрајинско здравство, које је вишегодишњим немаром доведено у прилично лошу ситуацију. Управо из ових разлога велика средства су, већ у првим недељама, уложена у поправку неисправних медицинских апарата, неопходних за дијагностику и лечење пацијената. После ребаланса уследиће нова улагања од 150 милиона динара за куповину комплетне опреме за три нове ангио сале, као и 50 милиона динара за даљу поправку неисправних медицинских апарата широм Војводине.

Дакле, много је разлога због којих је неопходно донети ребаланс буџета АП Војводине за 2016. да би се остатак ове буџетске године искористио на продуктивнији начин,  све, наравно, у корист грађана који живе у Војводини.  

* Када се очекују инфраструктурни радови на Фрушкогорском коридору?

– Незахвално је у овом моменту лицитирати са датумима, али за сада је врло известан скори завршетак идејних пројеката на највећем делу трасе, као и планске документације. Надамо се да ће Министарство финансија прихватити већ поменуту иницијативу и обезбедити новац за решавање имовинско-правних односа, чему би била посвећена 2017. година. После тога би уследио јавни конкурс за избор извођача радова.

* Како сте успели да обезбедите додатне паре, примера ради, да се исплати помоћ породицама за треће дете, трошкови путовања за ђаке, али и за друге намене?

– Ребалансом је предвиђено да покрајински буџета буде већи 1,72 милијарду динара  у односу на основни буџет, усвојен у децембру 2015. По предлогу ребаланса, буџет ће после усвајања износити 59,5 милијарди динара. То повећање је из неколико извора: пре свега из текућих прихода, значајан износ обезбеђен је по завршном рачуну Развојног фонда Војводине за 2015. где ће добит, коју је тај фонд остварио, бити уплаћена у буџет. Затим, битну ставку представљају и пренете неутрошене паре из ранијих година по завршном рачуну буџета Покрајине за 2015. годину, а ту су и одређени приходи који су остварени приватизацијом, наплатом ранијих потраживања…

Немали део новца потиче и из рационалне прерасподеле у самом буџету. За три месеца, колико функционише ова Покрајинска влада, постигнуте су значајне уштеде на оним позицијама које нису биле реализоване, а за које сматрамо да нису нужне и рационалне у овом тренутку и на тај начин се такође дошло до одређеног новца.

* Велика оптерећења за буџет су и нагомилани трошкови покрајинске администрације – за те намене се издваја готово три милијарде динара годишње. Да ли је у плану рационализација тих трошкова?

– Покрајинска влада свакодневно анализира трошкове и предузима мере да дође до уштеда на свим позицијама, али не и на уштрб квалитета рада. Ипак је покрајинска администрација сервис грађана и не сме дозволити да квалитет њеног рада, односно пружање услуга грађанима, буде умањен. Новац о којем говорите није мали, међутим, подсетићу вас – то није новац везан искључиво за функционисање саме администрације. То су средства којима се финансира и функционисање 12 установе културе, које су од великог друштвеног значаја. Реч је о позориштима, музејима, Заводу за заштиту споменика, Архиву Војводине итд.

Наравно да ћемо се као нова Покрајинска влада трудити  да направимо уштеде где год је то могуће. Та рационализација истовремено не значи и отпуштања запослених, већ ће се до уштеда доћи бољом организацијом, обједињавањем институција које се баве истородним или сличним делатностима, оптимализацијом пословних процеса.

* Председник сте радне групе Покрајинске владе за реструктурирање огромног јавног дуга Војводине, већег од девет милијарди динара. Како ће се решити тај проблем?

– Укупан дуг АПВ износи 9,15 милијарди динара, од чега 1,07 милијарди динара чине камате, а остатак је главница дуга који, у годишњим ануитетима, доспева на наплату закључно са 2022. годином. Тај дуг је једно од највећих оптерећења за нову Покрајинску владу, изабрану 20. јуна ове године, она га је препознала и ухватила се с њим у коштац. Због тога је формирана радна група, чији први циљ је био да утврди већ наведене размере укупног дуга, његову структуру и рокове доспећа обавеза. Други задатак је да се на основу те анализе Покрајинској влади предложи модел за реструктуирање односно рефинансирање дуга, с циљем да се смање трошкови отплате и тако делимично растерети покрајински буџет и ослободе средства која ће бити усмерена у развојне пројекте. Радна група ће, почетком октобра, дакле у задатом року, предложити закључке Покрајинској влади. Потом ће уследити оперативни део спровођења тих закључака. Уверен сам да ће покрајина већ од почетка следеће године свој дуг сервисирати по нижим каматама, уз мање трошкове, а то, разуме се, значи бенефит за све пореске обвезнике.

Ержебет Марјанов

Развојна банка и Каменица 2  узрок дуга

- Претходна покрајинска власт се задуживала у више наврата и за различите намене, међу којима су и неуспешна докапитализација пропале Развојне банке Војводине, али и за изградњу Каменице 2. Тако је настао дуг о којем говоримо данас. Тај дуг је немало оптерећење за покрајински буџет и зато његово решавање и јесте један од највећих изазова за ову Покрајинску владу.